Džilitanje „neprejebivog“ Basare
Danas 25.11.2019 | Piše: Zoran Radovanović
Mnogi oprezni ljudi su me upozoravali da ne ugazim u Basaru. Ne poslušah ih i iznenadih se koliko se famozni kolumnista i ja slažemo u oceni njegovog „minulog rada“.
Jedina razlika je suptilna – da li su njegovi svojevremeni napadi na Miloševića bili dovoljno oštri. Napisah da nisu, ali prihvatam da on svoju hrabrost meri na sopstvenom kantaru. Poštujem kao znak samouvida njegovu prećutnu spremnost da prihvati kritiku zbog ostrašćenosti kojom se okomljavao na mrtve ili politički mrtve „neprijatelje“, od Vuka (ne Draškovića, već Karadžića), preko onemoćalog i umrlog Dobrice Ćosića do svog dobročinitelja Koštunice. Basara nije ni
