Брање купина

Никог на стази, и ничег, ничег осим купина, Купине с обје стране, мада углавном на десној, Алеја купина, што слази у завијуцима, и море Што се, негдје на њеном крају, таласа. Купине Велике као јагодица мог палца, и нијеме као очи Црне у живици, тусте од Плавоцрвених сокова. Расипају их по мојим прстима. Нисам тражила то крвно посестримство; оне мора да ме воле. Да се прилагоде мојој боци за млијеко, спљоснуле се. Изнад нас иду чавке у црним, какофоничним јатима –