Контрола летења на Балкану: Ко надгледа небо у региону

Авионе на небу изнад Босне и Херцеговине (БиХ), први пут након ратних сукоба деведесетих година, у потпуности ће наводити контрола летења земље коју прелећу.

У ноћи између 4. и 5. децембра, Агенција за пружање услуга у ваздушној пловидби Босне и Херцеговине (БХАНСА) преузела је контролу и над „горњим делом неба&qуот; који се пружа изнад десет хиљада метара.

„Ово је велики дан за Босну и Херцеговину као државу, јер смо у релативно кратком временском периоду, као најмлађа европска агенција за пружања услуга у ваздушној пловидби, створили техничке, кадровске и све друге предуслове да сами, у целости, надзиремо ваздушни саобраћај изнад територија БиХ&qуот;, стоји у изјави Даворина Приморца, директора БХАНСА-е, објављеној на сајту ове институције.

Досадашњу контролу овог дела неба над БиХ заједнички су од 1997. године обављале контроле летења Хрватске са једне, а Србије и Црне Горе са друге стране.

• Двадесет година касније: Последњи лет за Београд
• Како се Јат спасио од НАТО бомбардовања
• „Најдужа и најспектакуларнија отмица авиона“

Доношењу овакве одлуке претходио је дуг пут, каже уредник сајта Екс-Ју Авиејшн (Екс-Иу Авиатион) Лука Поповић.

„БиХ се већ 15 година спрема да преузме контролу над горњим делом сопственог неба.

„Процес је подразумевао школовање кадра, што је изузетно сложен процес, потписивање међудржавних споразума, набављање опреме која није нимало јефтина&qуот;, додаје он.

Контрола лета БиХ већ је надлежна за летове свих авиона на висинама мањим од десет хиљада метара.

Шта се мења?

Према проценама босанскохерцеговачке контроле лета, до сада је ова институција контролисала око двадесет одсто летова, односно око 200 авиона дневно.

После ове промене, БХАНСА ће контролисати и до 1600 авиона дневно.

„Осим чињенице да БиХ тако заокружује суверенитет, ово је важно и због убирања прихода од прелетања над територијом.

„До сада су од прелета над БиХ приходовале Хрватска и Србија које су контролисале тај део неба, а од сада ће сви приходи ићи у касу БиХ&qуот;, каже Лука Поповић.

• Уснула путница остављена у авиону
• Најдужи лет без заустављања

Медији у Босни и Херцеговини процењују да би прикупљени новац могао бити око десет милиона конвертибилних марака (око пет милиона евра) на годишњем нивоу.

За авионе који лете на висинама до десет хиљада метара, а то су углавном они који слећу у БиХ или суседне земље, промене нема - њих су и до сада наводили контролори БХАНСА-е.

Ко контролише горњи део неба у региону?

• Србија и Црна Гора имају заједничку институцију која се бави контролом лета - Контролу летења Србије и Црне Горе (СМАТСА). Ово решење преостало је из времена Државне заједнице Србије и Црне Горе и није промењено пре свега због величине црногорског неба.
• У Хрватској је за контролу лета надлежна национална Хрватска контрола ваздушне пловидбе (ХКЗП).
• Босна и Херцеговина - од 1997. до данас, контролу су заједнички вршиле СМАТСА и ХКЗП.
• Власти Северне Македоније пре десет година извршиле су реорганизацију управљања авио саобраћајем и улогу контроле лета поверили националној агенцији М-НАВ.
• У Албанији се контролом летења бави национална институција АЛБКОНТРОЛ.
• Небо над Косовом контролише мађарска агенција Хунгароконтрол. Она је победила на међународном тендеру који су расписале косовске власти у потрази за институцијом која ће надгледати горњи део неба. На тендеру је учествовала и српско-црногорска агенција СМАТСА, али није победила на овом надметању.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.05.2019)