Општи избори у Великој Британији: Стварно једноставан водич

Политичке партије у Великој Британији се спремају за изборе 12. децембра.

BBC News 11.12.2019

Велика Британија се спрема за опште изборе који се одржавају 12. децембра.

Влада се бира на мандат од пет година. Ипак, ово ће бити трећи општи избори од 2012. године.

Кога Британци бирају?

Биће изабрано укупно 650 посланика. На изборима се бирају представници који ће ући у Доњи дом британског парламента. Посао посланика је да доносе законе, али утичи и на управљање државом - што је посао Владе.

За разлику од Владе чије је седиште у Лондону, локалне власти баве се питањима као што су одношење смећа и рад школа.

Како функционише гласање?

На општим изборима, 46 милиона људи има право гласа. Земља је подељена на 650 изборних јединица. У свакој - гласачи бирају посланика који ће представљати њихову изборну јединицу.

Може да гласа свако ко је напунио 18 година, британски је држављанин или пуноправни грађанин Комонвелта или Републике Ирске.

Старији су склонији гласању од млађих. На општим изборима 2017. године, гласало је 59 одсто људи старости између 20 и 24 године, за разлику од 77 одсто оних старости између 60 и 69 година.

Међутим, око две трећине од 3,1 милион људи који су се регистровали да гласају од расписивања избора до крајњег рока за регистрацију били су млађи од 35 година, а више од милион њих било је млађе од 25 година.

Гласа се на локалним гласачким местима, постављеним на локације као што су цркве или холови школа. Гласачи стављају крстић на гласачки листић поред имена одабраног кандидата и убацују га у запечаћену гласачку кутију.

Ко сме да се кандидује за Парламент?

Сме да се кандидује већина људи који су на дан избора старији од 18 година, имају држављанство Велике Британије или су пуноправни грађани са званичним боравком у Комонвелту или Републици Ирској.

Они морају да оставе и 500 фунти депозита, који им неће бити враћен уколико не освоје најмање пет одсто гласова у властитој изборној јединици.

Кандидати морају да испуњавају одређене услове - не могу да се кандидују затвореници, државни службеници, судије и припадници полиције и оружаних снага.

За 650 посланичких места ове године надмеће се укупно 3.322 кандидата.

На овим изборима кандидовао се 91 Дејвид - најпопуларније име међу кандидатима - док је прво женско име на листи Сара, на 18. месту - чак 22 кандидаткиње се тако зову.

Како се бирају победници?

Посланик постаје кандидат са највише освојених гласова у свакој изборној јединици, чак и ако је за њега гласало мање од половине гласача.

Већина посланика представља неку политичку странку, али има и независних кандидата.

Свака партија која освоји просту већину - 326 посланика - у Доњем дому, обично формира владу. Као последица британског изборног система, на власт могу да доспеју партије са много мање од 50 одсто освојених гласова на државном нивоу.

Стање партија пре избора

Парламент 2019: 650 места, 326 мандата неопходно за већину

Конзервативци (298)
Лабуристи (243)
Шкотска национална партија (35)
Либералне демократе (20)
ДУП (10)
Независни (24)
Остали (20): Шин Фејн (7), Независна група за промене (5), Плаид Камри (4), Зелена странка (1), Председник Парламента (1), Празна посланичка места (2)

Уколико ниједна странка не освоји већину, она са највише посланика може да формира коалицију са једном или више партија.

Јавност не гласа директно за премијера. Бирају га посланици победничке странке, а поставља га Краљица која је у обавези да прихвати предлог посланика.

Која су највећа питања на овим изборима?

Детаљни предлози за све, од економије, преко одбране до полиције, излажу се пред сваке опште изборе у манифестима политичких партија.

Манифести се обично објављују током предизборне кампање. Ако партија победи на изборима, често се на основу манифеста оцењује колико је обећања из њега успела да одржи.

Питања која су важна британским гласачима много су се променила у поседњих неколико изборних циклуса, показују истраживања јавног мњења.

Национална здравствена служба (НХС) и имиграција биле су главне теме које су највише бринуле гласаче 2015. године.

Европска унија (ЕУ) била је знатно мањи предмет интересовања.

Сада, међутим, Брегзит - излазак Велике Британије из ЕУ - представља веома важно питање.

Шта се десило на последњим изборима 2017. године?

Ни конзервативци ни лабуристи нису освојили довољно гласова да формирају већинску владу после избора 2017. године.

Конзервативци су били у предности и формирали су партнерство са Демократском унионистичком странком (ДУП) како би освојили гласове у Доњем дому парламента.

Од избора, конзервативци и лабуристи изгубили су посланике, док су Либералне демократе стекле нове.

Лабуристи - Лабуристичку партију основао је синдикални покрет 1900. године како би радници имали глас у Парламенту. Она верује у прерасподелу богатства и могућности, већа права за радничку класу и јавне службе којима управља држава.
ДУП - Демократска унионистичка партија основана је 1971. године, током периода сукоба у Северној Ирској, познатог као Невоље. Као унионисти, ДУП подржавају чланство Северне Ирске у Уједињеном Краљевству и познати су по друштвено конзервативним уверењима по питању абортуса и истополних бракова. После избора 2017. године, посланици ДУП-а помогли су да конзервативци остану на власти приставши да их подрже приликом гласања у Доњем дому.
Либералне демократе - Често зване Либ демс, Либералне демократе основане су 1988. године спајањем једне од најстаријих британских политичких институција, Либералне странке, која се залагала за слободну трговину и слободу појединца, и Социјално демократске странке, центристичког огранка Лабуристичке странке. Ова странка воли себе да доживљава као центар у британској политици.

Други дом парламента је Дом лордова.

Његови чланови се не бирају већ их именује краљица, на савет премијера и имају титуле лордова.

Они не представљају изборне јединице и углавном не припадају ниједној странци.

Када ћемо знати резултате?

На дан општих избора, гласање се одвија између седам сати ујутру и десет увече. Резултати се саопштавају током читаве ноћи и наредног дана.

Када је познат целокупни резултат, лидер победничке странке, уколико она постоји, одлази у Бакингемску палату да тражи дозволу Краљице за формирање нове владе.