Зашто су нам потребни нада, солидарност и оптимизам
Данас 10.12.2019 | Пише: Недим Сејдиновић
Француски нобеловац Албер Ками у свом чувеном роману Куга приповеда фасцинантну сагу о језивим збивањима и правилима игре у једном приморском, медитеранском граду у којем је болест из наслова дела такорећи преко ноћи експлодирала и однела у року од неколико месеци десетине хиљада живота.
У граду отприлике величине Новог Сада, који је стављен у карантин – из којег нико није смео да изађе, нити у њега да уђе – жртве ове пошасти прво су сахрањиване уобичајено на гробљима, али се убрзо од тога одустало. Мртвих је било толико да су копане масовне гробнице – мушкарци и жене затрпавани су одвојено, у две различите огромне јаме, по систему: ред мртвих – ред живог креча. Потом су сви слагани у исту гробницу. Пошто је мртвих било све више, лешеве су
