Ембарго на Хандкеа
Данас 15.12.2019 | Пише: Бојан Савић Остојић
НОБЕЛИСАЊЕ Пре две године, у роману Нема оазе (објављеном у априлу ове године), писао сам о лику који шета Београдом са Хандкеовом Правдом за Србију у рукама, једним оком читајући, а другом очекујући подсмехе или навијања од појединих пролазника.
На његову жалост непосредне реакције изостају. Могу да га замислим и данас, након што је добио Нобелову награду. И могу да се кладим да би највећи део пролазника реаговао тако што би шетачу отео књигу из руку и бацио је у најближи контејнер. Сви би му забранили да чита. У коментара на вест да је Хандке Нобелов лауреат предњачили они који га нису отворили? Чули су да је некакав српски пријатељ (и поверовали), па су, сходно томе да ли им је та етикета импоновала
