Ороз (1)
Данас 16.12.2019 | Пише: Славиша Лекић
Пету јубиларну годишњицу „државног удара“, од којег је умало страдао тадашњи премијер Александар Вучић, обележио сам скромно и нерадно, у друштву поспаног мопса Амига и мајстор Игора, који монтира плакар.
Заборављен од свих, пре свега органа гоњења, парадржавних медија, али и висококотираних „саучесника“ у покушају да Србију лишим Вучића и будућности: данас се мало ко сећа да су „узбуњивачи“ са Пинка и Информера у језгро тадашњег „државног удара“ сместили Тому Николића, Зорану Михајловић, Мајкла Кирбија, тадашњег амбасадора САД, извесног пуковника полиције Миловића и мени блиског – Славишу Лекића. То раскринкавање уљеза намерачених да доакају Србији оличеној
