Опроштај с мајком
КСКСЗ магазин 17.12.2019 | Данило Киш
Твоја усна ћути
Мајко! Твој стаклени поглед душу моју мути и режу ми зјене изломљене боре… Скамењена, модра, твоја усна ћути, а ја чујем тихе, њежне разговоре. Још једном, мајко, о још само једном топле прсте ти у косу ми урони, да осјетим, мајко, у том јутру ледном жар љубави твоје… И док звоно звони, само једну ријеч утјехе ми кажи, па склопи око што у бескрај зури, осјећам да тај поглед мене тражи, док низ свело лице задња суза цури. О, та би суза хтјела рећи много:
