ДРИ: Београд, Нови Сад и Ниш лоше газдују својим пословним простором
Државна ревизорска институција Србије је данас упозорила да градови Београд, Нови Сад и Ниш лоше газдују пословним простором и да су због тога њихова потраживања од закупаца од 2016. до 2018. године порасла 15 одсто на 8,2 милијарде динара.На представљају извештаја о ревизији сврсисходности пословања "Давање у закуп пословног простора у својини јединица локалне самоуправе" државни ревизори су навели како би та три града могла да значајно увећају приход од закупа пословног простора.
Препоруке су стратешко управљање, успостављање свеобухватне евиденције, ефикасније мере приликом давања пословног простора у закуп и адекватна контрола.
У њиховим пословним књигама део пословног простора није евидентиран као посебан део објекта, већ су евидентиране целе зграде односно објекти. Зато није могуће утврдити књиговодствену вредност за сваку појединачну јединицу пословног простора.
Иако је рок за достављање евиденције непокретности Републичкој дирекцији за имовину и упис права јавне својине 31. децембра 2020. године, Град Београд и градови Нови Сад и Ниш су уписали право јавне својине у јавним књигама на свега 33 одсто укупне површине посебних делова објеката - пословног простора којим располажу и управљају.
"Београд, Нови Сад и Ниш нису документовали начин процене почетне висине закупнине која се знатно разликује међу градовима", рекао је новинарима председник ДРИ Душко Пејовић.
Навео је да је највиша почетна цена закупнине у Београду 2.097 динара, у Новом Саду је 3.740 динара и у Нишу је 4.165 динара по квадратном метру.
Ти градови нису спроводили одговарајући маркетинг како би се постигло давање у закуп по најбољој закупнини, а огласи за давање у закуп пословног простора су објављивани и за време празника и годишњих одмора, утврдили су ревизори.
На 78 одсто укупно оглашаваних јединица пословног простора у 2018. години није било заинтересованих закупаца.
У пешачкој зони, остварене просечне закупнине су за Београд 1.109 динара по квадратном метру, Нови Сад 1.967 динара и Ниш 3.046 динара.
У извештају ДРИ је истакнуто да су градови предузимали мере за наплату потраживања закупнине, али нису остварени очекивани ефекти наплате потраживања.
Износ потраживања од закупаца пословног простора старија од три године је 73 одсто укупног износа потраживања.
Додали су да Београд, Нови Сад и Ниш немају планове за управљање пословним простором којим би се утврдили дугорочни циљеви и смернице за управљање и располагање имовином, уважавајући привредне и развојне интересе јединице локалне самоуправе.
Није успостављена ни адекватна контрола и праћење поступака давања у закуп пословног простора и коришћења пословног простора од стране закупаца.
На основу спроведене инспекције објеката у сва три града, у најмање седам одсто (Град Београд) и два одсто (Град Нови Сад) од укупног броја прегледаних објеката пословног простора државни ревизори се нису уверили да је тамо закупац с којим је закључен уговор.
Педседник ДРИ је навео да та независна институција није проверавала да ли постоје елементи корупције у издавању пословног простора и утврђивању цена закупа јер тиме треба да се баве други надлежни државни органи на основу налаза ДРИ.
(Бета, 18.12.2019)