У земљи светских фудбалских вицешампиона, на политички терен председничких избора истрчаће, симболично, једанаест кандидата - баш онолико колико их чини фудбалски тим.

Ипак, у овом надметању само ће један бити победник.

О њему ће гласачи у Хрватској одлучити најпре 22. децембра у првом кругу, а онда и 5. јануара - уколико ниједан од кандидата у првом кругу не освоји натполовичну већину гласова, па се други испостави као неопходан.

Предизборне анкете показују да ће први круг бити неизвестан, као и да је готово сигурно да ће председник бити изабран тек следеће године - у другом изборном кругу.

Кампања званично траје само шеснаест дана - толико је прошло од рока за предају потписа и потврђивање кандидата до дана за гласање.

ББЦ на српском доноси вам ону нешто мање видљиву страну предизборног надметања.

• Европски избори: Тешки дани за владајуће странке
• Милан Бандић: „Нема за мене пензије док сам жив&qуот;
• Зашто је Загреб празнични туристички центар
• Дон Кихот против ветрењача у Европском парламенту

Колинда Грабар Китаровић: Римејк „Три карте за Холивуд&qуот;

Пешачка зона у Бенковцу броји стотинак метара оивичених зградама чије оронуле фасаде до последњег детаља откривају колико је данас шаренолика Европска унија.

У тој пешачкој зони готово никад није гужва - осим што се у послератном периоду привреда није опоравила, а ни повратак прогнаних се никада у потпуности није десио.

Ипак, гужва се створи када мање од једног сата у овом граду треба да проведе Колинда Грабар Китаровић, актуелна председница Хрватске која се надмеће за још један мандат.

Помало нервозни локални страначки функционери Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) тискају се са децом тек изашлом из основне школе - сви би да заузму што бољу позицију за фотографисање са важном гошћом.

Свака сличност са југословенским филмским хитом „Три карте за Холивуд&qуот; сасвим је случајна. Јасно је да би се они национално опредељени домаћини помало и увредили таквим поређењем пуним петокрака и југословенских тробојки.

Председница ће на један крај пешачке зоне стићи плавим аутобусом облепљеним њеним ликом, у коме су се возили и чланови кабинета који званично наводно не учествују у кампањи. У наставку кампање аутобус ће бити један од учесника у саобраћајној несрећи,

Осмех који је Грабар Китаровић изнела из аутобуса убрзо ће на њеном лицу заменити благи грч неугодности - помало оштро упозориће малишане, али и нешто старије функционере, да буду опрезни јер је гужва превелика, а гурање за селфи са председницом на ивици је хаоса.

На средини пешачке зоне спремно су је дочекали бећари, баштиници локалне музичке традиције, за ову прилику прилагођене актуелном тренутку - отпевали су песму захвалности председници и све у стиху прогласили ХДЗ за победничку странку.

Председници се вратио осмех на лице, па је Бенковчанима поручила да изађу на изборе и изаберу континуитет раста и развоја који се, како каже, види јер се град обнавља из европских фондова.

Управо изградња је највеће очекивање Зденке, Бенковчанке која је дошла да радосно поздрави председницу - али и каже шта од ње очекује да ради боље.

„Да у свим могућим областима ради боље него до сад, да нас представи боље вани.

Да покаже колико је леп хрватски народ - мислим да је само то битно.&qуот;

Пошто је та лепота овековечена на групној фотографији, председници је остало само да прошета до другог краја пешачке зоне где је сачекао аутобус, спреман за даљи обилазак Задра и залеђа.

У њему је у стопу прати страначки функционер Божидар Калмета, својевремено министар саобраћаја, осумњичен али никад осуђен за „извлачење&qуот; новца из градње аутопутева.

Када је колона људи у плавим јакнама са обележјима кампање напустила град, Бенковац је могао да утоне назад у тиху свакодневицу.

Само су још локални функционери ХДЗ усхићено причали како су чули да је међу грађанима било и оних који би желели „само да пипну председницу&qуот;.

Зоран Милановић: Повратник без хеликоптера

На путу од Загреба до Доњег Лапца промени се у децембру бар три годишња доба - оштро загребачко позно јесење свитање замени најпре пролећно личко јутро, да би на планини Пљешивици снег био део обавезне сценографије и када га у осталим деловима Хрватске готово и нема.

У овом месту, око 80 одсто становника чине припадници српске заједнице, углавном повратници после избеглиштва и ратова деведесетих година прошлог века.

Сасвим другачија врста повратника је Зоран Милановић - он се председничком кандидатуром враћа на политичку сцену Хрватске која га је добро упознала као премијера коалиционе владе коју је предводила Социјалдемократска партија (СДП), чији је он био лидер.

Два изборна пораза у само десет месеци 2015. и 2016. године бар привремено су Милановића склонили из СДП-а и са политичке сцене.

Упркос ранијим тврдњама да се никад неће кандидовати за председника, укључио се у трку управо уз подршку бивше странке, па се запутио добро познатим стазама.

Мештане Доњег Лапца окупља у сали некадашње средње школе - уместо тинејџера којих нема довољно да би школа опстала, бар две трећине столица заузеће Лапчани старији од седамдесет година.

Симболична је то слика ове хрватске општине која је по много чему ближа Бихаћу у суседној Босни и Херцеговини него остатку Хрватске.

Никицу Јазића у његових 72 године послужиће сећање на претходне доласке Зорана Милановића, али и на велика очекивања од обећања тадашњег премијера кога описује као искреног, реалног и поштеног човека.

„Доста је он нама и помагао и обећавао.

Мада једини он посећује Доњи Лапац - чак и кад је председница Колинда Грабар Китаровић изместила своју канцеларију у нашу жупанију, све је општине посетила сем Доњег Лапца.&qуот;

Сада је стигао у једном аутомобилу, у пратњи портпарола и двојице страначких омладинаца са задатком да рашире плакате са ознакама кампање.

„Кад смо правили распоред, рекао сам сарадницима да за Лапац планирају цео дан јер ако немаш хеликоптер - тамо се не иде другачије него на цео дан&qуот;, рекао је уз осмех Милановић на почетку обраћања.

У спортској перјаној јакни, фармеркама и патикама за хајкинг, Милановић је уочљиво различит од својих домаћина.

Обећао им је да ће у сат времена дружења имати прилике да говоре више него он сам, а онда је бар 45 минута потрошио на излагање о кампањи, повратку у политику, противкандидатима, демографији, географији, па и историји краја у који је дошао.

Преостало време потрошили су на језичко-стручну расправу о ћирилици и другим питањима од значаја за мањинску заједницу, која је у Доњем Лапцу већина.

Потпуно другачија питања Милановића су дочекала када је стао пред новинаре - тај разговор прошао је готово без иједне речи о месту где председнички кандидат проводи дан, а пажња је била усмерена на чињеницу да ће пред први круг избора први пут изостати сучељавање кандидата на комерцијалним телевизијама.

Милановић кривца за то проналази у актуелној председници Грабар Китаровић и њеном одбијању да се појави у студијима због „обавеза у кампањи&qуот;.

Његове обавезе тога дана подразумевале су још једну бар тросатну вожњу колима до Загреба.

Довољно је то времена да председнички кандидат највеће опозиционе странке размисли како да изађе из гласачког оквира СДП-а и прошири свој „опсег&qуот; бирача.

Посета општини са српском већином могла би се сврстати у ту рачуницу.

Ко су све кандидати за председника Хрватске

На гласачком листићу 22. децембра наћи ће се једанаест председничких кандидата:

• Недјељко Бабић, Анто Ђапић, Колинда Грабар Китаровић, Дарио Јуричан, Мислав Колакушић, Дејан Ковач, Зоран Милановић, Далија Орешковић, Катарина Пеовић, Иван Пернар, Мирослав Шкоро.

Катарина Пеовић: Професорка на „фронту&qуот;

Професорка културалних студија Катарина Пеовић левичарске ставове објашњаваће детаљно, академски, сталожено и са осмехом - мада се иза њеног имена налази странка која у свом имену има реч „фронт&qуот;, а себе дефинише као антисистемску.

„Ми смо се увек залагали за превладавање капитализма демократским средствима.

Оно што ми радимо јесте делимично антисистемски, мада никакве нам асоцијације на оружану борбу нису потребне данас - потребна нам је борбена, антисистемска политика&qуот;, каже она у разговору за ББЦ на српском.

Тврди да се по томе њена кандидатура издваја од осталих који се, како каже, не залажу за корените промене.

„Не сматрају да треба да се вратимо на почетак ове земље и пљачкашку приватизацију која је великој већини узела много тога.

Они који прихватају начин на који је настала та држава, не могу мењати ствари у правом смеру.&qуот;

Тај смер за њу води ка „демократском социјализму 21. века&qуот;.

„Он почива на социјалистичком троуглу друштвеног власништва, радника који организују производњу и производње чија је сврха остварење темељних потреба већине, а не мањине.

То су потребе за јавно доступним и бесплатним здравством, образовањем, прехраном, становањем за које се не морате задужити - и све је то данас у Хрватској угрожено.&qуот;

Катарина Пеовић не страхује да би реализацију њеног плана могло да угрози сећање на период социјалистичке Југославије које Хрватску и данас оштро дели на оне који га се сећају као времена благостања и на оне који га карактеришу као време тоталитарне владавине.

„Помаже нам то искуство у смислу колективног сећања на један врло важан социјалистички експеримент - социјалистичко самоуправљање које је дало могућност радницима да управљају својим фирмама.

Оно што би требало мењати у будућим експериментима са социјализмом је та компонента демократичности, мада неки кажу да је плеоназам рећи демократски социјализам.&qуот;

Сличности у политици проналази и у идејама британских лабуриста Џеремија Корбина, америчких демократа Бернија Сандерса - мада су обојица били неуспешни у претходним изборним циклусима.

Да би њена кандидатура могла да прође другачије, уверава је успех, снага и трајност протеста просветних радника који су ове јесени из корена уздрмали хрватско друштво.

„Први пут је та борба вођена у смеру друштвене кохезије - на пример, просветни радници изразили су солидарност радницима у бродоградњи и обрнуто - па ни медији ни политичари нису успели у својим хушкачким намерама да те протесте растуре стварањем раздора међу радницима&qуот;, оптимистично закључује Катарина Пеовић.

Дарио Јуричан или Милан Бандић

До последњег тренутка, Дарио Јуричан није знао под којим ће се именом наћи на изборном листићу.

Желео је да ову трку за председника трчи као Милан Бандић - да подели име и презиме са дугогодишњим градоначелником Загреба кога Јуричан сматра за оличење коруптивног система који влада хрватским друштвом.

О својеврсној антикампањи у којој је решио да истраје до самог гласања, Јуричан говори за ББЦ на српском и објашњава зашто је његова парола „Корупција свима&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.19.2019)