Како је Раде донео боћање у Срем: Далматинцу би срце заиграло кад види камен из завичаја, никада се није навикао на шорове и равницу

ИМАО је 15 година када је први пут сео у воз и, уз хук локомотиве, отиснуо се у нови свет. Иза њега је остало Јадранско море, а испред њега се указала "пучина" од непрегледних поља кукуруза. Тог дана, Раде Кљајић (69) Далмацију је заменио Сремом, Жегар Румом, крш равницом. Безбрижност босоногог детињства "сменила" је неизвесност дана који су почели да свићу на новој адреси. Требало је излечити се од носталгије за завичајем, да би се запливало Панонским морем.