Срце ништавила
Данас 22.12.2019 | Пише: Небојша Миленковић
Јутрос сам на ТВ-у гледао директан пренос у ком су тенковске гранате рушиле једну кућу. Малу. Приземну. Равничарску. Сличну нашим, бачванским.
Ако сам по питању преостале људскости и имао неких илузија – последња од њих нестала је оног јутра кад су у наш град почеле да стижу избеглице. На тракторским приколицама, с нешто намештаја и робом наврат-нанос потрпаном у црне најлонске кесе. Читави животи, прошлости, успомене, личне историје биле су спаковане у полуподеране пластичне вреће, за које су се, погледа слеђених страхом због свега што им се догодило, али и пред једнако неизвесном сутрашњицом – ови
