Crkva, Jermeni i raskol: „Ukrali su nam ono najsvetije, a to je vera"
Kako je došlo do raskola u jermenskoj Crkvi i kolika je uloga Rusije u tome.
Sukob koji godinama tinja unutar jedne od najstarijih hrišćanskih crkava preti da preraste u veliku krizu, a BBC na ruskom saznao je da se optužbe sekularnih zajednica na račun arhiepiskopa podudaraju sa kretanjima opozicije unutar Jermenske apostolske crkve (JAC).
Nezadovoljni lideri sekularnih zajednica iz Rusije već nekoliko meseci razgovaraju sa pobunjenim sveštenstvom.
U Sibiru, Povoložju i na Uralu lideri jermenskih zajednica krive Rusku eparhiju JAC za otimanje, pohlepu, autoritarni način upravljanja i pokušaje da zavadi dijasporu. Iz crkve kažu da iza tih optužbi stoji neukost i sujeta.
U isto vreme deo sveštenstva JAC otvoreno govori da postupci rođenog brata, Ruskog arhiepiskopa Ezrasa katolikosa i patrijarha svih Jermena, Garegina Drugog mogu dovesti do narušavanja crkvenih kanona i pojave jeresi.
Ukoliko se te dve opozicione struje ujedine, može da dođe do stvaranja paralelnih parohija i do raskola unutar crkve.
Ipak, u crkvi ovaj konflikt ili ne primećuju ili ga ignorišu. Na sva BBC pitanja, pres služba vladike Ezrasa odgovorila je u tri rečenice koje se svode na to da "u parohijskom životu Ruske i Novonahičevanske eparhije JAC nema nikakvih problema".
- Jermenija: Šest stvari koje možda niste znali
- Ikona duginih boja - šta znače krivične prijave protiv učesnika Prajda
„Da li je ovo crkva ili pijaca"
„Ovo je moja Lijanočka. Zamislite da pet godina nismo mogli da je krstimo? Sedamnaest puta smo zvali eparhiju i molili da nam pošalju sveštenika. Niko nije došao", priča Arsen Mosojan, pokazijući fotografiju svoje ćerkice na telefonu.
Očajnički čekajući da dođe sveštenik JAC iz Moskve, iževski Jermeni su pozvali monaha iz Jermenije. I tako su se našli u centru sukoba koji se godinama spremao unutar Jermenske crkve ali je tek sada isplivao na površinu.
Arsen Mosojan već 26 godina živi u Iževsku. Vojsku je odslužio u pskovskoj diviziji, vratio se u Udmurtiju i započeo građevinski posao.
Kada je jermenska zajednica rešila da izgradi hram u Iževsku, pomagao je u svemu što je mogao. Nakon posla odlazio je sa prijateljima do crkve u izgradnji, postavljao temelj, podizao zidove i sam izlivao beton.
Hram je podizan novcem jermenske zajednice Udmurtije, njenog predsednika Mnacakana Arakeljana i biznismena iz Baškirije. Mosojan smatra da ruska eparhija JAC nije učestvovala u izgradnji.
Crkva je završena 2012. godine kada se zajednica obratila arhiepiskopu Ezrasu u Moskvi sa molbom da se osvešta crkva i pošalje sveštenik.
Od arhiepiskopa je stigao odgovor sa zahtevom da se na eparhiju prenese pravo vlasništva nad crkvom i pripadajućom zemljom, i da se usvoji povelja na osnovu koje se sva vlast prenosi na moskovskog arhiepiskopa.
Zajednica je ispunila te zahteve ali je hram ostao neosveštan.
Kako je za BBC rekao predsednik dijaspore Arakeljana, eparhija je iznela dva dodatna zahteva: od zajednice su tražili da obezbedi platu svešteniku koga su poslali iz Moskve (povrh svih prihoda koje bi dobijao od obavljenih obreda) i da se uplati u „stabilizacioni fond" eparhije 1,2 miliona rubalja.
BBC nije dobio iz eparhije odgovor na pitanje u vezi sa ovim uslovima.
„Sve to je zvučalo kao nekakvo iznuđivanje", uzdahnuo je Mosojan. U eparhiji se svi razgovori vode samo o novcu. Kao da ovo nije crkva, već biznis ili pijaca."
Predstavnici dijaspore tražili su da se smanji cena i sačuva pravo na glasanje u vezi sa pitanjima o upravljanju hramom, koji je dijaspora izgradila svojim novcem na zemlji koju su donirale lokalne vlasti. Međutim, do dijaloga nije došlo.
Sveštenik koga je Moskva postavila pravno je postao glava parohije ali u Iževsk se nije preselio.
Rezultat toga je da dijaspora već sedam godina na teritoriji crkve proslavlja nacionalne praznike i održava aktivnosti za decu, a hram i kamena parohijska kuća su pusti.
Kako je ruska služba BBC saznala, situacija u Iževsku nije usamljeni slučaj. Slični konflikti na različitim nivoima sada se sreću na Altaju, u Kemerovskoj, Kirovskoj, Novosibirskoj i Sverdlovskoj oblasti.
A ranije konflikt se desio i u parohiji u Rigi koja spada pod ovu eparhiju. O mnogim optužbama sekularnih zajednica iz dijaspore govore i grupe aktivista u Moskvi.
BBC je poslao zahtev za intervju sa vladikom Ezrasom, međutim zahtev je odbijen.
U intervjuu za BBC jedan od sveštenika eparhije osporio je neke optužbe koje je čuo od strane sekularnih zajednica, međutim, ubrzo je nazvao i zamolio da ga ni u kom slučaju ne citiraju, rekavši da nema blagoslov za intervju.
Kao odgovor na zvanični zahtev u kome su detaljno predstavljene javno iznete optužbe, sekretar za štampu eparhije poslao je pismo sledećeg sadržaja (navodi se u celini):
„Kao odgovor na vaše pitanje izjavljujem da u parohijskom životu Ruske i Novonahičevanske eparhije JAC nema nikakvih problema. Ako neki pojedinci zarad svojih materijalnih ciljeva, zloupotrebljavaju parohijsku strukturu to nije problem parohije.
Prema tome, pitanja koja ste postavili nisu ni u kakvoj vezi sa duhovno-nacionalnim poslovima koji se obavljaju između eparhije i crkvenih parohija".
„Neće biti jermenskih popova, biće samo ruskih"
Za jermensku dijasporu u celom svetu crkva nije samo mesto za molitvu, ona je više od toga.
Nakon što su u srednjem veku izgubili svoju državnost jermenske zajednice su se okupljale oko crkava. Tamo su se rešavala pitanja iz društvenog života, negovala se tradicija i sklapale poslovne veze.
Nakon raspada SSSR jermenske zajednice po ruskim regionima takođe su počele aktivno da grade crkve, kako bi sačuvale tradiciju i prenosile narednim pokoljenjima jezik i nacionalnu kulturu.
Mnogi od tih hramova sada stoje prazni. I skoro svuda svedoče o sistemskom problemu odnosa sa crkvenim vlastima.
I jermenska crkva u Novokuznjecku, Kemerevska oblast, ostala je bez sveštenika. Lokalna dijaspora je podigla hram i obezbedila platu svešteniku koji je bio poslat iz Moskve. Sveštenik je otišao, žaleći se na surovu klimu a iz eparhije nisu poslali novog.
Na pitanje BBC o zatvaranju hramova, iz eparhije nije stigao odgovor.
U Novosibirsku konflikt je stigao i do suda. Kao i na ostalim mestima, zajednica je sagradila hram sopstvenim novcem i zemljište prepisala lokalnom ogranku JAC, prihvatajući parohijsku povelju poslatu iz Moskve.
Zatim je došlo do konflikta između parohijskog saveta i sveštenikom koji je poslat iz Moskve. Nakon što su pokrovitelji obavili nekoliko razgovora povišenim tonom sa sveštenikom, isključili su grejanje i struju i otišli iz hrama.
Na osnovu rešenja eparhije, parohijski savet je raspušten a starešine zamenjene lojalnim ljudima iz Moskve.
„Ukrali su nam ono najsvetije, a to je vera", govori Artur Hačatrjan, predsednik zajednice Jermena iz Novosibirske oblasti, dodajući da je ovaj postupak shvatio kao nasilno preuzimanje.
Njegov brat Edik, bivši član parohijskog saveta podneo je tužbu protiv eparhije sa željom da ospori raspuštanje saveta.
Međutim, postupke episkopa sud smatra zakonskim.
Isto tako u Kirovskoj oblasti parohijski savet, čija su prava bila ograničena poveljom iz Moskve, izgubio je kontrolu nad hramom koji je sagradio sopstvenim novcem.
U intervjuu za BBC glavni pokrovitelj hrama Furman Abramjan rekao je da je razgovarao sa arhiepiskopom i da njegov postupak smatra nedostojnim.
Nezavisno jedni od drugih, predstavnici jermenske dijspore u republici Altaj i Kemerovskoj oblasti rešili su da se ne obrate sveštenstvu iz JAC za osveštavanje hačkara, velikih krstova isklesanih u kamenu, koje prema tradiciji Jermeni stavljaju na značajnim mestima u gradovima.
Rešenje da se pozovu ruski sveštenici tobože je bilo doneto nakon što je Jermenska crkva rekla da će osveštati krstove ukoliko se zemlja na kojoj se nalaze prepiše eparhijji, rekao je presednik zajednice.
„To nisu pastiri Jermenskog naroda, to je mafija", kaže Georgij Antonov, predsednik kancelarije Saveza ruskih Jermena za Kemerovsku oblast.
Nakon ovoga oni su rešili da „na događajima ne budu jermenski popovi, samo ruski", i obratili su se za pomoć sveštenicima iz RPC.
Ruski sveštenici su takođe osveštali hačkare u Tatarstanu i u Volgrogradskoj oblasti.
U eparhiji nisu odgovorili na pitanje BBC o prelasku dela dijaspore pod skute RPC.
Ne samo region
Mnogobrojni konflikti u ruskim gradovima mogli bi da se posmatraju kroz prizmu suprotstavljanja centralne vlasti regionima. Međutim, jedinstvo u jermenskoj zajednici ne postoji ni u Moskvi.
„Jermensku crkvu „zaposeli" su ljudi koji se bave sveopštim prisvajanjem tuđe imovine", rekao je u intervjuu za BBC Ruben Grigorjan, jedan od pokrovitelja izgradnje kompleksa hrama JAC u Moskvi i vlasnik podizvođačke firme.
Za ulogu u izgradnji hrama projektant je bio nagrađen najvišim odlikovanjem JAC, ordenom svetog Georgija Prosvetitelja, međutim nakon konflikta sa arhiepiskopom Ezrasom ne ide u crkvu i podržava zahteve za smenu rukovodstva JAC.
U 2015.godini Grigorjan je sponzorisao izgradnju „Jermenskog muzeja i kulture nacija u Moskvi" na teritoriji hrama inspirisan Jevrejskim muzejem i centrom za tolerantnost koji se nalazi u blizini.
Ubrzo nakon otvaranja arhiepiskop Ezras je rešio da napravi sopstveni muzej i pokrovitelju i njegovom muzeju oduzeo mesto. Iz eparhije su rekli da je Grigorjan organizovao događaje bez blagoslova sveštenstva i počeo da naplaćuje ulaz u muzej. Pokrovitelj negira te činjenice.
„Jermenska omladina iz ruske prestonice gaji apsolutno negativan odnos prema episkopima JAC", smatra David Tonojan suosnivač Ujedinjenja ruskih Jermena i upravnik muzeja koji je podigao Grigorjan. Prema njegovim rečima „sveštenstvo nema nikakav kontakt sa jermenskom omladinom".
Kao ključni momenat nerazumevanja i primer složenih odnosa Tonojan navodi incident kod jermenskog hrama Preobraženja Gospodnjeg u Moskvi, u aprilu 2018.godine.
Tada se nekoliko stotina moskovskih Jermena skupilo kod hrama na spontani mitingi u znak podrške političkim protestima u Jerevanu. Ubrzo su u hram stigli pojačani policijski odredi i nekoliko desetina ljudi je privedeno.
Sam Tonojan priveden je tog dana tokom razgovora sa sveštenicima. Do dan danas je ubeđen da je specijalnu policiju pozvao episkop Ezras.
Na objave o incidentu u jermenskim medijima pres služba eparhije izjavila je da je to nepravda i da su policiju mogli da nazovu stanari okolnih zgrada.
Bolesna centralizacija
Optužbe i kritike zajednica u konačnom zaključku svode se na dve figure iz rukovodstva Jermenske crkve. Na poglavaru Ruske i Novohičevanske eparhije JAC, arhiepiskopu Ezrasu (Nersisjanu) i njegovom starijem bratu, katolikosu i patrijarhu svih Jermena Gareginu II, koji je Ezrasa postavio na ovu dužnost.
Gareginu II je na čelu JAC od 1999.godine. Za poslednjih 20 godina mirjani, sveštenici i čak dva jermenska patrijarha, jerusalimski i konstantinopoljski kritikovali su ga za neumerenu privrženost materijalnoj strani crkvenog života i totalitarni način upravljanja.
Od kako je Garegin II na čelu crkve, težnja da se centralizuje upravljanje crkvom postala je glavni problem između JAC i dijaspore, govori u intervjuu za BBC profesor iz Instituta za istok Univerziteta u Oksfordu Grač Čilingirjan.
„Glavni instrument centralizacije postalo je uvođenje unificiranih povelja za Jermensku crkvu u celom svetu", govori Čilingirjan.
„Ove povelje, prema sociologu, izazvale su neslaganje u zajednicama, takođe su izazvale niz sukoba koji su prekinuli karijere mnogih poštovanih sveštenika i „stvorili nepoverenje prema crkvenoj hijerarhiji".
Neki jermenski mediji su pisali da je Garegin II izbacio iz reda sveštenstva više sveštenika i monaha nego svi njegovi predhodnici zajedno, za prethodnih 300 godina.
Po mišljenju Čilingarjana, iako niko ne zna tačan broj sveštenika izbačenih iz svešteničkog reda, on je zasigurno neobično visok prema istorijskim standardima.
Ovdašnji konflikti unutar ruske dijaspore jedinstveni su po svojim razmerama a pokušaji katolikosa da uspostavi kontrolu nad parohijama u inostranstvu već su dovodili do velikih skandala.
U 2011.godini zajednice u Nici i Ženevi otkazale su poslušnost episkopima JAC. Oni su odbili da prihvate povelje i sveštenike nametnute iz Jermenije.
Svetska politika i crkvena opozicija
U 2018.godini, ubrzo nakon izbora novog premijera Nikole Pašinjana, opozicija koja se otvoreno suprotstavlja katolikosu pojavila se i u Jermeniji.
Tokom masovnih protesta 2018. godine, kada su desetine hiljada ljudi širom zemlje tražili mirnu smenu vlasti, grupa sveštenika i vernika odlučila je da je došlo vreme i za reforme unutar crkve.
Nakon što su se ujedinili u pokret „Nova Jermenija - novi patrijarh", zahtevali su ostavke katolikosa, brojnih episkopa i izbor novog glavešine.
Duhovni vođa pokreta postao je harizmatični monah tradicionalista, otac Korjun (Arakeljan), starešina jedne od najstarijih katedri (prim.prev. Katedra je mesto uzvišenog postojanja) jermenskog hrišćanstva, manastira Svete Gajane u Prvoprestolnom Ečmiadzinu.
Otac Korjun, koji je proučavao monaški život crkava sličnih JAC, drevnoistočnih crkava Sirije i Egipta, uživa autoritet čuvara tradicije i zaštitnika prvog muškog manastira i bratstva u postsovjetskoj Jermeniji.
„Naš katolikos nema tu veru koju prema Bogu oseća svaki običan vernik, govorio je otac Korjun novinarima u junu 2018. godine. Došao je trenutak da se naša crkva oslobodi, očisti i da se pojavi besporočni patrijarh koji čita molitvu i voli svoju pastvu".
Nakon ovoga katolikos je oca Korjuna raščinio „za ponašanje koje ne dolikuje svešteniku i antikanonske radnje" i isključio ga iz upravljanja manastirom.
Odluku je javno podržalo nekoliko episkopa, a episkop Širakski Mikael (Adžapajan) napisao je na svojoj Fejsbuk stranici o "moralnoj smrti" monaha.
U razgovoru sa dopisnikom BBC otac Korjun je odbacio slične optužbe. Prema njegovim rečima pravi poglavar crkve nije onaj koji je „zapao u jeres, Geregin II, već Isus Hrist".
Monah je siguran da čim bude izabran novi katolikos, on će rehabilitovati sve sveštenike koje je njegov prethodnik izbacio iz svešteničke službe.
Reformator
To što je raščinjen, monaha nije zaustavilo. Iako formalno nema prava da oblači monašku mantiju, u aprilu na čelu manje grupe istomišljenika otac Korjun je doputovao u Iževsk na poziv predsednika lokalne zajednice.
Tamo je služio liturgiju i obavio krštenja nekoliko desetina ljudi.
„Otac Korjun nas je zadivio", priča Arsen Molojan koji je pet godina čekao da zvanična crkva pošalje sveštenika u njihov grad. „Došao je. Krstio je decu besplatno. Držao opela, osveštao, molio se. Bio je skroman i malo je jeo. Izvanredan čovek."
Molojan kaže da nakon upoznavanja sa ocem Korjunom ne želi više da kontaktira sa „bezduhovnim popovima Ezrasa iz Moskve".
U intervjuu za BBC, otac Korjun je prvi put rekao da će učestvovati u pripremi sveštenika za ruske parohije, koji su prekinuli odnose sa episkopima JAC.
Njega podržava i arhiepiskop Tiran (Kjuregan) koji živi u Rusiji. Tiran je raščinjen uredbom katolikosa nakon dugog konflikta sa vladikom Ezrasom, koji je potresao jermensku zajednicu početkom 2000-ih.
Arhiepiskop Tiran bio je predhodnik Ezrasa na Ruskoj katedri. Sudeći po svemu on bi mogao da predvodi tu novu strukturu koja objedinjuje parohije koje nisu pod kontrolom katolikosa i njegovog brata.
Rukopoloženje novih sveštenika bez blagoslova poglavara crkve označava formiranje alternativne strukture.
Otac Korjun kaže da ne smatra da stvaranje nezavisnih parohija predstavlja raskol. Ukoliko je katolikos zapao u jeres i narušio crkvene kanone sveštenstvo odriče poslušnost njemu, tvrdi on.
„Za mene Garegin ne predstavlja crkvu, već naši sveti oci, govori otac Korjun. Bolje je da odem u pakao sa svetim ocima, nego li u raj sa njim". I dodaje osmehujući se: "To je šala".
***
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 12.28.2019)
