Лесковац – бол у крепкој души
Дојче веле 28.12.2019
Има метафизичке правде у томе да је једини музеј посвећен Томи Здравковићу – кафана. Док човек ужива у роштиљу са омота плоча и постера који красе зидове Томине приче госта посматрају његове топле, тужне очи.
Први пут сам угледао Лесковац маја 1984. Била је субота, пијачни дан. Разлог мог доласка је био романтичан - девојка, коју сам упознао у Макарској, једна лепа хипи црнка са мачијим очима, одрасла је баш у Лесковцу. Мало шта је тада допрло до мене кроз густу смолу заљубљености, те најјаче бесплатне дроге на свету. На улици је било много људи, зујали су у свим правцима. Приметио сам, са чуђењем, да се коњске запреге још увек на улицама боре за место са „фићама"
