У некадашњој средњој школи у хрватском Доњем Лапцу, затвореној јер нема довољно ђака, данас се налази седиште организација које се баве бригом о старима.

Ово је слика која верно представља реалност овог личког места, до кога се дуго путује и лети, а камоли по зимским чаролијама.

И Доњи Лапац у првих шест месеци 2020. године постаће „престоница&qуот; Европске уније - захваљујући чињеници да Хрватска долази на ред да председава Саветом Европске уније (ЕУ).

„Председавање би могло да помогне ако привуче пажњу и на нас - да се прича о нашим проблемима и причама&qуот;, каже за ББЦ на српском Дане Јазић.

Он у Доњем Лапцу води пројекат бриге о старима, финансиран средствима Европске уније.

Управо ће Хрватска у првих шест месеци 2020. године водити рачуна о Европи.

Под слоганом „Снажна Европа у свету пуном изазова&qуот;, званични Загреб предводиће део европских институција на чије чело долази ротацијом свих чланица, а место преузима од Финске.

Шта ЕУ значи у Хрватској

Уз помоћ средстава из Европског социјалног фонда, организација Данета Јазића води рачуна о око педесет старих особа којима помоћ у кући пружа осам запослених жена.

„Од људи се може чути - каква је та Европа кад даје паре за свашта.

Сваки пројекат мора бити јасно препознатљив да је из европских средстава&qуот;, каже Јазић.

Да би пројеката било више, Јазић наводи да је честа препрека недостатак људских капацитета,

„Европска унија је донела много - има пуно програма, али фали људских капацитета.

Пуно потенцијала има за развој туризма, али неће бити људских капацитета за то јер је мало образованих - већином су отишли.&qуот;

И управо у томе види кључну тачку односа Хрватске и ЕУ после шест и по година од учлањења.

„Позитивна промена је да је дошао новац, као и могућност људи да се слободно крећу.

Мада, с друге стране, питање је да ли је та слобода кретања толико позитивна - негативно је што су млади људи отишли, нестали, јер овде нису имали шта да раде.&qуот;

Пажња која ће на ову земљу бити усмерена због председавања Саветом ЕУ бациће додатно светло и на понекад компликоване унутрашње односе.

„Имам утисак да је Хрватска била више европска док је испуњавала критеријуме за придруживање, била под неком врстом мониторинга, него што је сад када се поново јавља национализам.

У погледу толеранције, Европа није донела неке помаке&qуот;, закључује Јазић.

„Понос и стрепња&qуот;

Када је 1. јула 2013. Хрватска постала чланица ЕУ, Весна Пусић била је министарка спољних послова - поносна на резултат процеса на коме је радила више од деценије.

Када се пред прво хрватско председавање упита о емоцијама, добију се и неке друге нијансе.

„Осећам комбинацију поноса и стрепње, смрзавања.

С једне стране ми је јако драго и поносна сам да након толико година од почетка процеса придруживања долазимо до тога да Хрватска председава Европском унијом.

Ипак, пре неколико месеци, осећала бих само стрепњу, али су се у међувремену неке државе чланице, пре свих Немачка, додатно ангажовале&qуот;, каже Весна Пусић за ББЦ на српском.

Немачка ће наследити Хрватску на месту председавајуће, у другој половини 2020. године.

Актуелни хрватски премијер Андреј Пленковић каже да Хрватска Европској унији доноси јединствено искуство.

„Имамо прилику да покажемо Хрватску у најбољем светлу, нашу богату културну баштину и уметност.

Желимо да грађани снажније осете предности и прилике чланства, да се побољша квалитета живота, да осећају сигурност припадања Европској унији&qуот;, поручио је Пленковић приликом представљања приоритета хрватског председавања.

Слоган председавања „Снажна Европа у свету пуном изазова&qуот; сажето показује да ће хрватско председавање морати да се ангажује у питањима изласка Велике Британије из ЕУ, финансијском перспективом због доношења оквира за наредни буџет Уније, све сложенијим односима са Сједињеним Државама и Русијом, па и Турском, Кином.

„Ни свет, ни ЕУ нису оно што су били кад је Хрватска почела интеграције&qуот;, закључује Весна Пусић.

Ипак, некадашња шефица дипломатије додаје да се од Хрватске не очекује да нађе решења за светске кризе.

„Главна тема за Хрватску, а мислим и за Европску унију, биће шест земаља Западног Балкана.

То је тема у којој Хрватска може и мора да одигра кључну улогу, за разлику од осталих важних проблема где ће Хрватска бити модератор расправе од кога нико не очекује решења.&qуот;

Хрватско председавање ЕУ

• Од 1. јануара до 31. маја 2020. године, претходи председавање Финске, следи председавање Немачке;
• Четири основна приоритета: Европа која се развија, Европа која повезује, Европа која штити, Европа која је утицајна;
• У Бриселу ће се одржати око 1400 састанака на свим нивоима, процена је Владе Хрватске;
• У Хрватској ће се одржати један самит на коме ће присуствовати шефови држава и влада чланица, око двадесет састанака и конференција на министарском нивоу и око 200 састанака на техничком и експертском нивоу, план је званичног Загреба;
• Око хиљаду људи укључено је у организацију председавања, а део њих обучен је средствима из програма Европске уније;
• Процењује се да ће председавање коштати Хрватску од 50 до 70 милиона евра;
• За потребе председавања, преуређена је Национална и универзитетска библиотека у Загребу чиме је овај град добио велику конгресну дворану, осам мањих хала, прес центар.

Шта подразумева председавање Саветом ЕУ

Савет Европске уније је тело у коме се састају национални министри из свих земаља Европске уније како би доносили законе и ускладили политику.

Чине га ресорни министри, у зависности од теме о којој се расправља.

На челу Савета на шест месеци смењују се државе чланице - у другој половини 2019. године, председавајућа је Финска, док ће у 2020. години то бити Хрватска, па Немачка.

Земља која председава има задатак да иницира рад Савета на законодавству Уније, да осигура континуитет програма ЕУ, побрине се да процеси доношења закона буду у складу са правилима, као и да сарадња међу државама чланицама тече неометано.

Због свега тога, европски прописи од земље која председава захтевају поштен и неутралан приступ.

Председавајућа земља има два основна задатка - да планира и председава састанцима Савета, као и да сарађује са осталим институцијама Европске уније, пре свих председником Европског савета (тренутно Белгијанац Шарл Мишел) и високим представником за спољну политику и безбедност (тренутно Шпанац Жозеп Борел).

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.30.2019)