Судија Бјелогрлић: Дужност судија да искажу свој став, решавање афера огледало државе
Председница Друштва судија Снежана Бјелогрлић оценила је да судска власт у Србији није независна у довољној мери, као и да судије имају дужност да искажу свој став о различитим мерама правосудне политике које утичу на функционисање правосуђа и независност судства.
"Осим што прокламује, Устав и пружа одређене гаранције независности, као што су сталност судијске функције, са изузетком првог избора, непреместивост судија, функционални имунитет, забрана утицаја на судију у вршењу судијске функције, искључиво судска контрола судских одлука", рекла је за Бјелогрлић за агенцију Бета, која је за председницу Друштва судија Србије изабрана крајем септембра.
Како је навела, Устав, међутим, садржи и одређена решења која омогућавају политички утицај на судство, а то су да парламент бира судије на трогодишњи мандат, председнике судова и изборне чланове Високог савета судства.
Према њеним речима, политички утицај омогућен је и преко Високог савета судства, јер се у њему налазе и представници законодавне и извршне власти.
На питање како се као судија осећа када чује да највиши представници политичке власти коментаришу па у изјавама и пресуђују предмете који су у току, Бјелогрлић је навела да то представља притисак на судије јер "политичари тиме исказују своја очекивања у односу на конкретне предмете".
"Не значи да ће судије и подлећи тим притисцима, али ће они сасвим сигурно утицати на њихов рад, на процес доношења одлуке, макар утолико што ће га отежати, имајући у виду могуће понашање осталих учесника у поступку. Што је још горе, без обзира на исход поступка и законит и савестан рад судије, грађани ће имати утисак да судија није независан од политичког утицаја, или од представника власти, или од опозиције", нагласила је Бјелогрлић и навела да "тај утисак недовољне независности даље слаби углед судства".
На питање да ли ће начин разрешења афере о оружју из Крушика бити нека врста личне карте државе и њених институција, она је одговорила да су "разрешења афера кроз институције огледало сваке државе". "Тиме држава и њене институције показују своју снагу, односно слабост", напоменула је Бјелогрлић.
Говорећи о промену Устава у области правосуђа, она је рекла и да примедбе Друштва судија Србије, представљају и примедбе највећег дела струке, не само грађанских и струковних удружења, већ и највиших правосудних институција.
"Такав јединствен став струке је нешто што се до сада није дешавало код нас. Управо због тога било би логично да га народни посланици, који одлучују о промени Устава, ако одлуче да се томе приступи, пажљиво размотре, па и уваже. Од тога каква уставна решења они буду предложили, а с обзиром да то да референдумски услови за промену Устава више нису претерано захтевни, зависи како ће правосуђе функционисати", нагласила је Бјелогрлић.
Она је констатовала да у природи судија није да појединачно јавно иступају, због специфичне функције коју обављају односно дужности да "вршећи, државну власт, буду непристрасни и да остављају такав утисак у јавности".
Зато, рекла је, судије првенствено своје ставове исказују чланством у својим удружењима, а, "од око 2.700 судија колико их је тренутно у Србији, Друштво судија има скоро 1.100 чланова".
"О различитим мерама правосудне политике које утичу на функционисање правосуђа и независност судства као целине и сваког појединог судије, судија има не само право, већ и етичку дужност да искаже свој став, јер од тога зависи и како ће грађани остваривати своје право на правду", поручила је Бјелогрлић.
"Због тога ниједан судија, а ни тужилац, који о томе јавно говори не сме бити санкционисан или вређан, како се то сад чини према појединим судијама и тужиоцима", нагласила је Бјелогрлић, која је и вршилац функције председнице Основног суда у Ивањици.
(Бета, 01.01.2020)
