'Југом' старим 35 година грчки новинар превалио 1.300 километара

Грчки новинар прешао је "Заставиним" "југом 55Л" старим 35 година 1.300 километара од Минхена до Крагујевца и о томе данас објавио репортажу на сајту атинског дневника "Прото тема".

"Три деценије пошто је тај аутомобил у чију се поузданост и издржљивост сумњало, произведен у држави која више не постоји", пише грчки новинар, "ја почињем да сумњам да је после пропасти тамошње аутомобилске индустрије изгубљено нешто изванредно, као што су једноставност конструкције и ниска цена".

Стари жути "југо 55" новинар је за 2.000 евра купио од белгијског пензионера српског порекла, и дао још 2.850 евра за поправке, сервис, осигурање и друго.

Међутим, ауто се покварио већ на путу из Белгије ка "званичном старту" у Минхену.

Поправку је на путу обавио Турчин, Јиксел Авчитурк, и рекао да је " 'југо' сјајан пример, изграђен за механичаре старе школе попут њега, а не за рачунарске стручњаке који троструко наплац́ују само да би повезали ауто с уређајем за дијагностику".

Два сата касније, мотор је оживео и наговестио да је у стању да пређе 1.300 километара од Немачке до Србије, кроз Аустрију и Мађарску.

"Искуство вожње 'југом' на немачким ауто-путевима јединствено је: Налазите се у малом, лаганом и спором возилу које за остале возаче не постоји - потпуно су равнодушни према његовој застарелости", пише новинар.

Али, на споредним путевима ситуација се драстично мења: док "југо" пролази кроз села и мале градове, возачи и пролазници га поздрављају осмесима, махањем и "бескрајним прављењем 'селфија' што чине углавном возачи камиона са источноевропским регистрацијама, као да возимо златни 'Мекларен П1' ".

На почетку путовања је "највец́а брзина 'југа' с напором била 105 километара на сат, индикатор горива је био 'црвен' упркос пуном резервоару, збир буке од ветра и гума је био трагичан, док се потрошња горива лако могла поредити с 'поршеом 911' - достизала је 12,8 литара на 100 километара".

Али, неким чудом се ситуација побољшавала током путовања, те је још пре доласка до Беча максимална брзина порасла на знатно изнад 130 километара на сат.

Али, "смрад бензина у кабини није нестао", пише аутор и наводи да је то био чест проблем "југа", као и то што се осец́а свака неравнина на путу и сваки трзај сваког од делова вешања и преносног механизма.

Појавили су се и други проблеми: изненадно повремено паљење лампице упозорења на пуњење акумулатора, отпадање каблова радија, а потом и испадање звулчника, климање унутрашњег ретровизора и лом наслона седишта возача.

"На све остало нема притужби. Све је радило савршено", пише грчки новинар.

Због гужве на главном путу ка Будимпешти, температура мотора "југа" је достигла опасну, а ауто се потом на споредним путевима мучио да претекне још спорија возила. 

"Југо" је одахнуо тек у дугачкој колони на граници Србије, где је током дуготрајног чекања имао времена да се охлади.

У Србији, пише новинар, "у домовини 'југа', наишли смо на његове рођаке јер тамо још постоји дубока љубав према њему, иако је био озлоглашен због неразумно брзог рђања и због гадних 'дечијих болести' ".

" 'Југо' по савременим безбедносним стандардима није поуздан аутомобил и нема, у најмању руку, подношљив квалитет, али на свој начин показује своју једноставност", пише грчки новинар.

После веома напорне 10-сатне вожње од Минхена, на путу ка Београду се по киши и суснежици показало да брисачи ветробрана, кочнице и гуме "југа" у данашње време нису дорасли задатку.

Напокон, по доласку у Крагујевац, где је некада произведен, током "очајничке потраге" за хотелом у којем је грчки новинар резервисао преноћиште, "југо" је једва ишао уз све веће проблеме с мотором који је понекад радио с два, понекад с три цилиндра, а на сваком семафору се гасио без разлога.

Следец́ег јутра, иако "одморан", "југо" више није упалио.

Појавио се "локални херој, мајстор Александар, окорели аутомеханичар" - некадашњи радник "Заставе" с пратњом својих пријатеља. Запрепашц́ени причом о путовању "југа" чак од Белгије до Крагујевца, бацили су се на мотор, кочнице, каблове, вешање и "извели своје чаробне трикове"."Југо" је још једном прорадио после опсежне двочасовне поправке уз замену низа делова, а све за мање од 100 евра.

Пред радионицом су се окупили други власници "југа" и чудили се првобитној идеји грчког новинара да свог поклони градској управи Крагујевца јер, како су му рекли, не само што их је тамо много, него им је "цена готово смешна - не више од 600 евра".

Шта је коначна судбина жутог "југа" не пише у чланку на сајту атинског дневника "Прото тема".

(Бета, 02.01.2020)