Predsednički izbori u Hrvatskoj: Šta je vratilo Zorana Milanovića na vlast
Opozicioni kandidat pobedio je Kolindu Grabar Kitarović i Hrvatsku uveo u period od bar nekoliko meseci kohabitacije suprotstavljenih stranaka na vlasti.
Posle dva izgubljena ciklusa parlamentarnih izbora i kratkog predaha, Zoran Milanović vraća se na sam vrh političke scene - izabran je za novog predsednika Hrvatske.
Sa više od sto hiljada glasova prednosti, Milanović je porazio dosadašnju predsednicu, kandidatkinju Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Kolindu Grabar Kitarović.
„Neću deliti hrvatske građane.
Neke stvari se možda ne trebaju reći ili se trebaju reći drugačije - ponekad sam ljudima znao da načinim moralnu štetu, a da toga nisam bio svestan i neka znaju da to nikada nije bilo namerno", poručio je Milanović, kandidat opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) posle proglašenja pobede, uz poruku da je on srećan čovek.
Poražena kandidatkinja na ivici suza rekla je da se nada „da će se svi okupiti oko zajedničkih vrednosti i da će konačno početi stvarati modernu, tolerantnu, uključivu Hrvatsku, u kojoj nema vređanja i laži".
Drugi krug predsedničkih izbora: Da li je Hrvatska dobila novog šefa države
Predsednički izbori u Hrvatskoj: Novi politički život Zorana Milanovića
Iza kulisa izborne kampanje u Hrvatskoj
Grabar Kitarović postala je druga predsednica Hrvatske za redom koja nije uspela da osvoji drugi mandat - pre nje, isto nije uspeo ni Ivo Josipović.
Prethodno su Franjo Tuđman i Stjepan Mesić uspeli da vežu po dva mandata.
Mandat predsednika Hrvatske traje pet godina, a Milanović će imati pravo na kandidaturu za još jedan mandat.
Šta je iz korena promenilo hrvatsku politiku
Gotovo da nije bilo ispitivanja javnog mnjenja koje tokom kampanje pre prvog izbornog kruga nije predvidela pobedu Kolinde Grabar Kitarović.
Ipak, njena navodna prednost u potpunosti se istopila do odlučujućeg trenutka - onda kada su birači imali konačnu reč.
„Lošem rezultatu Kolinde Grabar Kitarović doprinelo je njeno ponašanje u prvom mandatu i to kako je ona shvatila svoj mandat.
Ljudi su glasali i da bi pokazali otpor njoj i svemu što se u Hrvatskoj dešava, otpor svemu što tera ljude van zemlje", smatra poslanica SDP-a u Evropskom parlamentu Biljana Borzan.
Potpredsednica HDZ-a Dubravka Šuica kaže za BBC na srpskom da je neophodno napraviti detaljniju analizu poraza kandidatkinje koju je podržala njena stranka.
„Nije jednostavno braniti mandat, puno je lakše biti izazivač.
Naša vlada je na vlasti, a ona nekad mora praviti i nepopularne poteze", ističe aktuelna potpredsednica Evropske komisije i napominje da rezultat ipak nije toliko loš.
Novinar Večernjeg lista Branimir Bradarić kaže da su odlazeću predsednicu pobede koštali njeni brojni gafovi i nejasne i čudne izjave i poruke.
„Vidljivo je bilo da kod Grabar Kitarović nema one energije, motivacije i želje kakva ju je krasila pre pet godina kada je pobedila na predsedničkim izborima.
Uz to, pobede ju je koštao i HDZ kome je nekada pripadala i čiji je kandidat bila i na ovim izborima - birači nisu zaboravili brojne afere ministara HDZ-a u proteklih nekoliko godina."
Na Zoranu Milanoviću sada je zadatak političkog ujedinjavanja podeljene zemlje koja je svoju raspolućenost na levicu i desnicu pokazala i na ovom glasanju.
Politička mapa Hrvatske podeljena je na zapadni i severni deo koji glasa za levicu i južni i istočni deo koji podržava HDZ, a pobedu je Milanoviću doneo ubedljiviji učinak u oblastima gde tradicionalno ima podršku.
„Radi se o čoveku koji je Hrvatsku vodio kao premijer u vreme privredne krize, ali i o političaru koji je ostavljao utisak arogantne i bahate osobe kod koje je ego veoma važan.
Isto tako, radi se i o poznatoj osobi koja svoje stavove uvek jasno izražava i koji je u poslednjem kvartalu svoje Vlade ostvario privredni rast kakav u Hrvatskoj do danas nije nadmašen", napominje Bradarić.
Šta je scenario kohabitacije
Na velika vrata u region se vraća nekada „magična" politička reč - kohabitacija.
Hrvatsku vladu predvodi premijer iz redova HDZ-a Andrej Plenković, dok se u predsedničku kancelariju useljava kandidat opozicionog SDP-a Zoran Milanović.
„Znajući Zorana Milanovića i njegovu oštrinu na jeziku, on će vrlo objektivno i za narod zanimljivo komentarisati sva dešavanja u zemlji i ukazivati na ono što ne valja.
Predsednik nema velika ovlašćenja u svakodnevnom životu, ali se itekako sluša ono što predsednik kaže - on zadaje tempo", kaže za BBC na srpskom Biljana Borzan.
Predstavnica SDP-a u Evropskom parlamentu očekuje Milanovićev doprinos tamo gde vidi i najviše problema.
„Rekla bih da će najvažniju ulogu Milanović imati u vezi sa ljudskim pravima, nazadovanjem Hrvatske u oblasti tolerancije, poštovanja prava drugih i drugačijih."
Sa nešto više optimizma na kohabitaciju gleda Dubravka Šuica.
„Hrvatska je dovoljno zrela demokratija da neće biti problema između vlade i predsednika.
Obojica dolaze iz Ministarstva spoljnih poslova i ne vidim da će imati problema u saradnji", navodi Šuica.
Novinar Branimir Bradarić napominje da ovakva situacija dodatno komplikuje inače složenu političku situaciju u Hrvatskoj.
„Ovi izbori su za deo članova HDZ-a bili i izbori protiv predsednika stranke Andreja Plenkovića tako da je Grabar Kitarović, po mnogima, bila kolateralna šteta u tom, sada već otvorenom ratu.
Posle svega može se reći kako od završetka izbora počinje otvoreni rat za predsednika HDZ-a, što bi se moglo odraziti i na skorim parlamentarnim izborima", kaže on.
Zbog svega toga, političke analize govore da bi i pre izbora za novo rukovodstvo HDZ-a, Hrvatska mogla na parlamentarne izbore - u pokušaju Andreja Plenkovića da spasi sopstveni politički položaj.
„Da sam na mestu premijera, dvaput bih razmislila u svemu i shvatila bih da je ovo poruka da je ljudima dosta načina na koji HDZ vodi zemlju - od korupcije, nedostatka kriterijuma izvrsnosti, nepravde, lošeg pravosuđa, svega što bi vlada mogla da menja, a ne menja", poručuje evroparlamentarka Biljana Borzan.
Šta može da očekuje region
Činjenica da će Hrvatsku, koja će narednih šest meseci predsedavati Evropskom unijom, predvoditi dvojica diplomata mogla bi da utiče i na zemlje neposrednog okruženja.
I Zoran Milanović i Andrej Plenković značajan deo karijere proveli su u Ministarstvu spoljnih poslova, gde su im se karijere nekoliko godina preklopile.
„Naša politika je da želimo da se u Evropsku uniju što pre integrišu zemlje Zapadnog Balkana - nadam se da tu politiku deli i novi predsednik i da ćemo sarađivati na tome", kaže Dubravka Šuica, predsednica odbora HDZ-a za spoljne poslove i evropske integracije.
Dobre vesti za zemlje okruženja očekuje i Biljana Borzan koja smatra da bi Milanovićeva pobeda mogla biti pozitivan primer za čitav region.
„Nedavno sam bila u Severnoj Makedoniji gde su mi rekli - mi uvek gledamo šta se u Hrvatskoj zbiva jer se to isto kod nas dogodi malo kasnije: vaš premijer u zatvor - naš premijer u zatvor, vi na vlast - mi na vlast.
Verujem da će ovo biti dobar signal i za druge zemlje u regionu jer svi pratimo jedni druge šta rade - kao što susedi gledaju u dvorište jedni drugima", zaključuje Borzan.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 01.06.2020)
