Дуда Алапача: Деда за бабу, баба за роткву…
Лепота и здравље 08.01.2020

Сећам се, као данас – зима, ми деца, кријемо се испод великог стола, играмо се с бабиним хекланим стољњаком, виримо кроз њега, церовка издувава на тројци, светло је шкиљаво, наранџасто, столице шкрипе. Видим о’здо – врата се отварају. Боме, добро се стегле, мраз је, каже баба. Цео дан сам их кувала… Ау, мајка, види се да су праве, каже мој тата. Дај ‘вамо, да пробамо. Ноге се примичу столу. Излаз’те децо да вас неко не очепи, тера нас баба. Помириши, каже ми










