Duda Alapača: Deda za babu, baba za rotkvu…

Sećam se, kao danas – zima, mi deca, krijemo se ispod velikog stola, igramo se s babinim heklanim stoljnjakom, virimo kroz njega, cerovka izduvava na trojci, svetlo je škiljavo, narandžasto, stolice škripe. Vidim o’zdo – vrata se otvaraju. Bome, dobro se stegle, mraz je, kaže baba. Ceo dan sam ih kuvala… Au, majka, vidi se da su prave, kaže moj tata. Daj ‘vamo, da probamo. Noge se primiču stolu. Izlaz’te deco da vas neko ne očepi, tera nas baba. Pomiriši, kaže mi