Пожари у Аустралији: „Апокалипса“ стигла на Острво кенгура
Аустралијско Острво кенгура упоређују са Нојевом барком, али је његов једниствени живи свет још увек у опасности.
Острво кенгура у Јужној Аустралији упоређено је са Нојевом барком због његове јединствене екологије. Али након што су га ове недеље опустошили жестоки пожари, постоји бојазан да се оно никада до краја неће опоравити.
„У даљини се видео сјај&qуот;, каже Сем Мичел, присећајући се пожара који је прошле недеље угрозио његов дом, породицу и животиње.
„Ветар је био прилично снажан, сјај је постајао све јачи - и онда сте почели да видите пламенове.&qуот;
- Кад дужност позове: Хиљаде добровољаца бране Аустралију од пожара
- Затишје пред буру: Пала киша у Аустралији, али стиже „мега пожар“
- Интернетом круже непрецизне мапе пожара у Аустралији
Сем води Животињски парк Острва кенгура и тамо живи са женом и 19-месечним сином Конором. Како су се пламенови приближавали, издато је упозорење за евакуацију. У року од 20 минута, „сви су отишли&qуот;.
Али Сем - и још четворо њих - су остали.
„Не можете тек тако да преместите 800 животиња, укључујући водене биволе, нојеве и касоварије [птица налик ноју]&qуот;, каже он.
„Одлучили смо да, кад већ не можемо да их преместимо, покушамо да их спасемо. Војска нам је помагала. Некако смо били поштеђени. Пожар нас је заобишао.&qуот;
Ватра од 9. јануара била је други велики пожар који је захватио Острво кенгура за мање од недељу дана. Двоје људи страдало је у пожару од 4. јануара. Власти верују да их је пламен сустигао док су возили аутопутем.
Ватра на Острву кенгура била је шокантна због своје брзине и екстремних одлика.
- Трудна ватрогаскиња гаси пожаре у Аустралији
- Ватрогасци спасли кућу и оставили поруку „извињења“ због попијеног млека
Након што је његов парк сачуван, Сем је ускоро схватио да је сада угрожен град Кингскот на истоку - место у које је послао сина.
„Мислио сам да га шаљем на сигурно&qуот;, каже он. „Испоставило се да је нас ватра заобишла и кренула у њиховом правцу.&qуот;
Ватра се опасно приближила Кингскоту, али није захватила град. Док разговара са мном, Сем не испушта из вида сина, који се сада вратио у парк.
„Тешко је гледати га како се безбрижно игра док свуда око нас дивљају пожари&qуот;, каже он.
Неизбежан траг уништења
Док се возите путем којим је прошла ватра на Острву кенгура, виђате редове за редовима загарављеног дрвећа, од којих нека још горе изнутра. Спаљена земља се пуши и дим испуњава ваздух.
Крај пута лежи најмање десетак чађавих лешина коала и кенгура. Просто не можете да промашите смрт и разарање.
То је толико велика еколошка катастрофа да је морала да буде послата војска. Неки војници помажу да се копају јаме како би се сахранило хиљаде оваца и стоке који су страдали.
У Хенсон Беју на западу острва, гледамо аустралијске и новозеландске војнике како се распоређују преко ограђених пашњака, сакупљајући остатке стотине коала, кенгура, волабија и птица.
Са маскама на лицима које их штите од смрада, они у тишини пребацују чађаве лешине на гомиле - које се потом стављају на транспортни камион и истоварују рукама у дубоке јаме.
„Није забаван задатак&qуот;, признаје мајор Ентони Перди, који надгледа ову суморну мисију. „Нико не воли да рукује преминулим животињама, али ми ћемо бити ту да пружимо подршку заједници и остаћемо онолико дуго колико смо потребни и жељени.&qуот;
„Земљиште је било јако важно&qуот;
Острво кенгура једно је од најважнијих уточишта за животиње у Аустралији, славно по свом биодиверзитету. Сада се страхује да је спаљена половина острва (више од 215.000 хектара).
У неким деловима Вивоне Беја, ватра се пробила све до мора.
„Апокалиптично је&qуот;, каже Каролина Патерсон, бивша ренџерка која је осам година радила у Фајндерс Чејсу.
Ова југозападна област дом је националног парка острва. Сада су га читавог опустошиле ватре које горе још од 20. децембра.
„Мучимо се да пронађемо остатке нетакнуте вегетације у којој би још могле да се крију неке врсте&qуот;, каже Каролина са сузама у очима.
„Ово је једно посебно место. Острво је заштићено од многих болести. Читаво земљиште било је јако важно.&qуот;
Древна станишта
Један од разлога зашто је Острво кенгура задржало добар део оригиналних врста био је зато што ту нису уведени зечеви и лисице.
То, каже Кристофер Дикман, професор екологије са Универзитета у Сиднеју, значи да су локалне животиње биле поштеђене напада лисица а вегетација није била угрожена од зечева - за разлику од копна.
„То је треће највеће острво уз обалу Аустралије, а одвојило се од аустралијског копна пре много хиљада година&qуот;, каже професор Дикман.
„Велики део тамошње флоре и фауне јединствен је јер је већина станишта острва остало у беспрекорном стању. Кад се искрцате на Острво кенгура, то је као да сте закорачили назад кроз време.&qуот;
„Западни делови остали су мање више нетакнути тако да можете да стекнете утисак како је изгледала јужна Аустралија. То вам је као јужноаустралијска барка, задржала је прилично репрезентативан узорак свих врста.&qуот;
Али научници су сада забринути за многе угрожене врсте - укључујући данарта са Острва кенгура, мишоликог торбара, и глатког црног кокатуа.
Ово оство је и дом за чисти сој Лигуријских пчела, оригинално из Италије. Сматра се да је у шумским пожарима нестала скоро четвртина кошница.
Постоји забринутост на острву и за пигмејске опосуме и јужне смеђе бендикуте.
„Вероватно су нестали у пламену, а они који су преживели, остали су без станишта&qуот;, каже професор Дикман.
„Велики је ризик од несташице хране, воде и склоништа. Такође, од присуства дивљих мачака - које су представљале проблем и пре пожара. Постоји опасност да се животиње нађу на удару ових грабљивица.&qуот;
И становници и научници покушавају да схвате размере страдања. Али испоставља се да је то тешко зато што су ватре још активне у неким областима - а други делови острва сматрају се сувише опасним.
„У овом тренутку ватре још горе, а паркови су затворени&qуот;, каже Каролина Патерсон.
„Не можемо да знамо шта је тачно до сада изгубљено. Али ако немате станиште, немате ни врсту.&qуот;
Трка да се спасу коале
Процењује се да је у пожарима на Острву кенгура нестала половина становништва од 50.000 коала - огроман губитак за популацију која је тамо цветала.
За разлику од других делова Аустралије, популација коала на Острву кенгура била је безбедна од хламидије. То је болест која често доводи до слепила, тешке упале бешике, неплодности и смрти међу животињама.
Откако су избили пожари, Сем Мичел је готово свакодневно добијао коале са тешким опекотинама. Чак и у ноћи кад је пожар ишао ка њима, донето му је двадесетак коала на лечење.
Део спољног земљишта претворен је у приручну клинику. Добровољци журе да укажи помоћ што већем броју животиња.
Данкан Макфетриџ, пензионисани ветеринар, и Белинда Батерсби, ветеринарска сестра, гуле мртву кожу с опечене руке једне коале.
Коала је добила средство за умирење али делује као да је у боловима - трза се док јој дају антиобиотике и превијају удове. Али не могу све које су донете да буду спасене. Многе су сувише тешко повређене.
„Многе ће, нажалост, бити успаване&qуот;, каже Данкан.
„Некима више не може да се помогне. Радите шта можете и пазите само да на изазовете више бола код животиње. Желимо да их вратимо тамо где оне желе да буду - а то је назад на дрвећу.&qуот;
Неке животиње су стављене у корпе за веш, јер немају где да се држе. Читав парк ради на агрегат јер су ватре уништиле електричне водове у крају.
На овом месту компликовано је лечити толико тешко повређених животиња.
„Морамо да се носимо са ветром који носи прашину и контаминира ране&qуот;, каже Белинда. „Потребни су нам и кавези. Потребни су нам бољи кавези за њихову храну и каснији опоравак.&qуот;
Сваки сектор овог острва тешко је погођен пожарима - укључујући и пољопривреду. Спаљено је на десетине хиљада оваца и стоке, а изгорело је на хиљаде јутара пашњака.
„Понекад се пробудим и помислим да је све као и пре&qуот;, каже Сем. „А онда се сетим реалности и схватим да неће бити исто још дуго времена.&qуот;
Ово је требало да буде прометна сезона у његовом парку са дивљим животињама, али сви туристи су евакуисани. Ово је тежак период за њега и његову породицу.
„Ми смо приватна фирма - ја, моја жена, мој син - и имам десеточлано особље које зависи од мене. Људи долазе овамо због животиња и природе.&qуот;
„Морамо да дочекамо између 100 и 200 људи дневно, што финансира парк, али то је сада обустављено. Могли бисмо да банкротирамо прилично брзо.&qуот;
А, каже Сем, најгоре можда још није прошло.
„Постоје још делови острва који нису изгорели&qуот;, каже он. „Ватре још увек горе. Чекају нас неки топли дани, а лето још није готово - тако да постоји шанса да изгори и остатак острва.&qуот;
Додатно извештавање: Сајмон Еткинсон
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.20.2020)










