NIN-ova nagrada Saši Iliću za roman 'Pas i kontrabas'
Dobitnik 66. NIN-ove nagrade za roman godine je Saša Ilić za delo "Pas i kontrabas" u izdanju "Orfelina", saopštio je danas žiri.
Predsednik žirija Teofil Pančić kazao je da su za nagrađeni roman glasali Marija Nenezić, Branko Kukić i Marjan Čakarević, dok su Pančić i Ivan Milenković glasali za roman "Po šumama i gorama" Milenka Bodirogića.
"Roman Saše Ilića 'Pas i kontabas' kompleksna je priča o prožimanju prošlosti i sadašnjosti, sukobu pojedinca i društva, života i umetnosti, iskučena postupkom koji ukršta mnoštvo pripovednih perspektiva i nudi zaokruženu sliku savremenog sveta", rekao je Pančić i dodao da ta knjiga "znači povratak velikoj naraciji", kao i da se "hrabro suočava sa socijalnim traumama".
Član žirija Ivan Milenković podsetio je da je na prošlogodišnjoj dodeli nagrade kazao da "postoje nagoveštaji oporavka srpske književnosti" i ocenio da taj nagoveštaj ove godine "jeste znak".
"Ove godine je bilo toliko kvalitetnih romana, toliko hrabrih spisateljskih poduhvata, toliko lepih eksperimenata sa formom, da je biti ove godine u sastavu NIN-ovog žirija bilo još uzbudljivije nego što je bilo prošle godine. Godina 2019. nadam se, predstavlja neku vrstu preokreta u dosadašnjem toku srpske književnosti, odnosno izlazak iz duboke krize, koja ovu književnost prati već tridesetak godina", rekao je on.
Član žirija Marjan Čakarević ocenio je roman kao "roman epohe".
"To je naše vreme, to je ono gde mi živimo, o tome govori ova knjiga. O svemu onome što se potiskuje, što se prećutkuje, što bismo voleli da se nije desilo a što se desilo u stvari - što se pravimo blesavi da se nije desilo", ocenio je Čakarević.
Dobitnik Saša Ilić istakao je da "nije očekivao nagradu", kao i da kada su planirali ediciju urednik Milenko Bodirogić i on "svim medijima poslali su informacije da su se pojavile dve knjige u ediciji koja se zove 'Noć republike' sa kompletnim informacijama", ali da informacija nije nigde objavljena.
"Ta informacija nije objavljena nigde, čak ni u sajamskim dodacima velikih štampanih medija. Onda smo Milenko i ja pričali i razmišljali o tome kako je moguće dopreti do javnosti, ovakvoj kakva jeste i medijima kakvi jesu. Shvatili smo da nam ne preostaje ništa drugo nego da konkurišemo za NIN-ovu nagradu", kazao je Ilić.
Prema njegovim rečima, edicija "Noć republike", u kojoj su romani "Po šumama i gorama" i "Pas i kontabas", urađeni su tako da se "ne vide", već "morate da jurite svetlo da vam padne na koricu da vidite šta vam tu piše".
"Kada vidite šta tu piše, idete prvo taktilno, a onda ulazite u tekst i otkrivate o čemu se tu radi. Dve ključne stvari koje povezuju ova dva romana to su antifašizam i jugoslovenstvo. Mi ćemo se truditi da nadalje biramo takve knjige koje će se uklapati komplementarno u ovu ediciju, onako kako su se priče u 'Grobnici za Borisa Davidoviča' uklapale u jednu zajedničku povest", rekao je dobitnik nagrade.
U najužem izboru bili su romani Milenka Bodirogića "Po šumama i gorama" ("Orfelin"), Slobodana Tišme "Grozota ili..." ("Čarobna knjiga"), Steva Grabovca "Mulat albino komarac" ("Imprimatur") i Ane Vučković "Jugoslav" ("Partizanska knjiga").
U žiriju NIN-ove nagrade za najbolji roman godine bili su, pored predsednika Teofila Pančića, i Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Marija Nenezić.
Nagrada se dodeljuje se od 1954. godine, a prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za roman "Koreni".
Tokom proteklih godina dodeljivana je piscima sa prostora bivše Jugoslavije, a među dobitnicima su bili Oskar Davičo, Živojin Pavlović, Dragan Velikić, Branko Ćopić, Meša Selimović, Borislav Pekić, Miloš Crnjanski, David Albahari i drugi.
Teofil Pančić o pismu grupe pisaca: Žao mi je tih ljudi
Predsednik žirija za dodelu NIN-ove nagrade Teofil Pančić rekao je, komentarišiću grupu pisaca koja je uputila otvoreno pismo kojim su od svojih izdavača tražili da svoja dela "više ne prijavljuju za NIN-ovu nagradu", rekao da mu je "bilo žao tih ljudi" i da bi "svakome od njih dodelio NIN-ovu nagradu kada bi to mogao".
Pančić je u hotelu "Moskva" kazao da bi dodelio svakome tu nagradu uključujući i "10.000 evra i nova izdanja i promocije" i dodao da bi uručio "čak i onoj dvojici za koje je prvi put čuo juče kada je video taj spisak".
"Ali znamo da to u stvarnosti tako ne funkcioniše. Nagrada ide samo jednom i mnogi koji nisu taj jedan ili ta jedna te godine se ljute. Za to imaju razna pokrića, nekad su ona ideološka, nekad su ona pitanje kompetentnosti ili nekompetentnosti žirija ili čak korumpiranost žirija, dakle uvek postoji razlog kojim će čovek koji nije dobio neku nagradu proglasiti sebi i svetu oko sebe 'zašto je nije dobio kad svi znaju da je trebalo da je dobije'", rekao je Pančić.
Prema njegovim rečima, među 18 pisaca koji su potpisani na tom pismu, "ima ljudi koji su ozbiljni pisci, a ima onih drugih" i dodao da ima onih koji su bili ove godine u konkurenciji i nisu ušli u širi izbor, kao i da ima ljudi koji imaju "stare račune ili sa NIN-ovom nagradom ili sa pojedinačno članovima žirija".
"Sve to deo kulturno-političke atmosfere u kojoj se Srbija 2020. godine davi na onaj način na koji se do pre neki dan davilo ovoj magli, bojim se da će ta magla na ovaj ili na onaj način da nam se vraća. Noć i magla", kazao je Pančić.
Uoči dodele, grupa pisaca uputila je otvoreno pismo kojim su od svojih izdavača tražili da svoja dela "više ne prijavljuju za NIN-ovu nagradu" i pozvali su na njen "bojkot" zbog kako su naveli, sastava žirija koji odlučuje o dobitniku priznanja a u kome su "što stručno, što moralno, a najčešće i stručno i moralno nekompetentni ljudi".
Među potpisnicima otvorenog pisma su prošlogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za roman "Zabluda Svetog Sebastijana" Vladimir Tabašević, Emir Kusturica, Vladimir Kecmanović kao i akademik Miro Vuksanović, koji je dobitnik te nagrade 2005. godine za roman "Semolj zemlja".
(Beta, 01.20.2020)
