НИН-ова награда Саши Илићу за роман 'Пас и контрабас'
Добитник 66. НИН-ове награде за роман године је Саша Илић за дело "Пас и контрабас" у издању "Орфелина", саопштио је данас жири.
Председник жирија Теофил Панчић казао је да су за награђени роман гласали Марија Ненезић, Бранко Кукић и Марјан Чакаревић, док су Панчић и Иван Миленковић гласали за роман "По шумама и горама" Миленка Бодирогића.
"Роман Саше Илића 'Пас и контабас' комплексна је прича о прожимању прошлости и садашњости, сукобу појединца и друштва, живота и уметности, искучена поступком који укршта мноштво приповедних перспектива и нуди заокружену слику савременог света", рекао је Панчић и додао да та књига "значи повратак великој нарацији", као и да се "храбро суочава са социјалним траумама".
Члан жирија Иван Миленковић подсетио је да је на прошлогодишњој додели награде казао да "постоје наговештаји опоравка српске књижевности" и оценио да тај наговештај ове године "јесте знак".
"Ове године је било толико квалитетних романа, толико храбрих списатељских подухвата, толико лепих експеримената са формом, да је бити ове године у саставу НИН-овог жирија било још узбудљивије него што је било прошле године. Година 2019. надам се, представља неку врсту преокрета у досадашњем току српске књижевности, односно излазак из дубоке кризе, која ову књижевност прати већ тридесетак година", рекао је он.
Члан жирија Марјан Чакаревић оценио је роман као "роман епохе".
"То је наше време, то је оно где ми живимо, о томе говори ова књига. О свему ономе што се потискује, што се прећуткује, што бисмо волели да се није десило а што се десило у ствари - што се правимо блесави да се није десило", оценио је Чакаревић.
Добитник Саша Илић истакао је да "није очекивао награду", као и да када су планирали едицију уредник Миленко Бодирогић и он "свим медијима послали су информације да су се појавиле две књиге у едицији која се зове 'Ноћ републике' са комплетним информацијама", али да информација није нигде објављена.
"Та информација није објављена нигде, чак ни у сајамским додацима великих штампаних медија. Онда смо Миленко и ја причали и размишљали о томе како је могуће допрети до јавности, оваквој каква јесте и медијима какви јесу. Схватили смо да нам не преостаје ништа друго него да конкуришемо за НИН-ову награду", казао је Илић.
Према његовим речима, едиција "Ноћ републике", у којој су романи "По шумама и горама" и "Пас и контабас", урађени су тако да се "не виде", већ "морате да јурите светло да вам падне на корицу да видите шта вам ту пише".
"Када видите шта ту пише, идете прво тактилно, а онда улазите у текст и откривате о чему се ту ради. Две кључне ствари које повезују ова два романа то су антифашизам и југословенство. Ми ћемо се трудити да надаље бирамо такве књиге које ће се уклапати комплементарно у ову едицију, онако како су се приче у 'Гробници за Бориса Давидовича' уклапале у једну заједничку повест", рекао је добитник награде.
У најужем избору били су романи Миленка Бодирогића "По шумама и горама" ("Орфелин"), Слободана Тишме "Грозота или..." ("Чаробна књига"), Стева Грабовца "Мулат албино комарац" ("Имприматур") и Ане Вучковић "Југослав" ("Партизанска књига").
У жирију НИН-ове награде за најбољи роман године били су, поред председника Теофила Панчића, и Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић и Марија Ненезић.
Награда се додељује се од 1954. године, а први добитник био је Добрица Ћосић за роман "Корени".
Током протеклих година додељивана је писцима са простора бивше Југославије, а међу добитницима су били Оскар Давичо, Живојин Павловић, Драган Великић, Бранко Ћопић, Меша Селимовић, Борислав Пекић, Милош Црњански, Давид Албахари и други.
Теофил Панчић о писму групе писаца: Жао ми је тих људи
Председник жирија за доделу НИН-ове награде Теофил Панчић рекао је, коментаришићу групу писаца која је упутила отворено писмо којим су од својих издавача тражили да своја дела "више не пријављују за НИН-ову награду", рекао да му је "било жао тих људи" и да би "свакоме од њих доделио НИН-ову награду када би то могао".
Панчић је у хотелу "Москва" казао да би доделио свакоме ту награду укључујући и "10.000 евра и нова издања и промоције" и додао да би уручио "чак и оној двојици за које је први пут чуо јуче када је видео тај списак".
"Али знамо да то у стварности тако не функционише. Награда иде само једном и многи који нису тај један или та једна те године се љуте. За то имају разна покрића, некад су она идеолошка, некад су она питање компетентности или некомпетентности жирија или чак корумпираност жирија, дакле увек постоји разлог којим ће човек који није добио неку награду прогласити себи и свету око себе 'зашто је није добио кад сви знају да је требало да је добије'", рекао је Панчић.
Према његовим речима, међу 18 писаца који су потписани на том писму, "има људи који су озбиљни писци, а има оних других" и додао да има оних који су били ове године у конкуренцији и нису ушли у шири избор, као и да има људи који имају "старе рачуне или са НИН-овом наградом или са појединачно члановима жирија".
"Све то део културно-политичке атмосфере у којој се Србија 2020. године дави на онај начин на који се до пре неки дан давило овој магли, бојим се да ће та магла на овај или на онај начин да нам се враћа. Ноћ и магла", казао је Панчић.
Уочи доделе, група писаца упутила је отворено писмо којим су од својих издавача тражили да своја дела "више не пријављују за НИН-ову награду" и позвали су на њен "бојкот" због како су навели, састава жирија који одлучује о добитнику признања а у коме су "што стручно, што морално, а најчешће и стручно и морално некомпетентни људи".
Међу потписницима отвореног писма су прошлогодишњи добитник НИН-ове награде за роман "Заблуда Светог Себастијана" Владимир Табашевић, Емир Кустурица, Владимир Кецмановић као и академик Миро Вуксановић, који је добитник те награде 2005. године за роман "Семољ земља".
(Бета, 20.01.2020)
