Грађанска класа распикућа и пробисвета
Политика 25.01.2020 | Предраг Рудовић

Од честитог соја и сељачке муке, после пет векова под Турцима и албанске голготе изродила се црвена неман. Сељачким знојем и мотиком школовали су пропале студенте, револуционаре, занесењаке, ленштине, децомучитеље и женодавитеље. Из честитих породица почеле су да ничу кафанске испичутуре и породицомучитељи. Отишли смо да их више никада не гледамо. Да побегнемо од тих очева, ујака, теча, комшија...
Свуда прођи, само кући буди, Тамо ће те, уништити људи, Људи...” (Бора Ђорђевић) Наша ће поља остати пуста. Пуста поља, пусте куће, зарасле у корове и кисело дрвеће. Пуста села и насеља. Пуста земља ће остати да нас памти. И доћи ће неки нови људи, надам се бољи од нас. Неки страни људи који ће умети да воле и поштују оно што су им та поља дала. Неки бољи народ неке друге вере, неке друге расе, неке друге нарави, других навика, побожнијих, чистијих,