BBC vesti na srpskom

Друштвене игре (поново) освајају Србију: Монопол и Ризико добили наследнике

Широм Србије и Балкана све је више клубова љубитеља друштвених игара, али тамо се не играју Монопол, Ризико и Не љути се човече - дошло је време за њихове наследнике.

BBC News 26.01.2020  |  Слободан Маричић - ББЦ новинар
Fotka astal
Филип Баљкас
Грађани Србије све више играју друштвене игре, али међу њима нема Монопола, Ризика и Не љути се човече

Пет људи седи око стола - две девојке и три момка.

Испред сваког од њих је флаша или чаша пића, грицкају шта ко воли и ћаскају, али свима су погледи приковани ка истом месту - мапи једног острва.

Иако се налазе у центру Београда, мислима су тренутно на пустом острву Катан, где треба преживети, што нимало није лако.

Прво, насељеници морају да се изборе за ресурсе попут дрвета, вуне и пшенице, па да међусобно тргују, изграде путеве, насеља и градове, а притом да избегну пљачкаша.

„Катан се сматра прекретницом, тј. почетком ере модерних друштвених игара. Многи га називају Монополом 21. века&qуот;, каже Филип Баљкас из Клуба љубитеља друштвених игара „Астал&qуот;.

Недалеко од наших насељеника, за осталим столовима, налазе се сличне дружине - што младе као они, што нешто старије. Углавном сви играју Катан, мада има и оних који су изабрали друге игре.

„Долазе људи све више. Сви, различитих генерација - парови, студенти, запослени, родитељи са децом, потпуно непознати људи се упознају, па долазе заједно и постану пријатељи... Много их се и смувало&qуот;, наводи Филип.

„Ако мене питаш, коначно је нека права ствар у тренду&qуот;, додаје уз осмех.

Katan
Гетти Имагес
Катан - једна од најпопуларнијих друштвених игара 21. века.

„Штребери су сада ин&qуот;

Шта вам прво падне на памет када неко каже друштвене игре? Монопол, Јамб, Ризико и Не љути се човече, зар не? Добро, можда и Клуедо.

Неки од вас су се и запитали да ли карте спадају у ту групу, јер би у том случају поменули мау-мау, таблић, реми и сличне игре.

Међутим, друштвене игре су у последњих неколико деценија постале много више од тога - читава поткулутра. И играју их сви.

„Долази и доста девојака, иако многи мисле да је ово мушки хоби&qуот;, каже Баљкас уз осмех.

Ера модерних друштвених игара је одавно почела, а тај тренд сада полако стиже и у Србију, па грађани широм земље све више муљају коцкице по рукама.

„Најбољи пример је све више клубова друштвених игара&qуот;, истиче Баљкас.

„У последњих неколико година отворени су у Крагујевцу, Ужицу, Јагодини, Нишу, Бечеју, Сремској Митровици, Суботици... Шире се, нема их само у Београду и Новом Саду&qуот;.

asdf
Кристина Радојчић
Све је више клубова друштвених игара широм земље.

Један од њих је Клуб љубитеља друштвених игара „Гоблин&qуот; из Ниша.

„Од 2016. постојимо. У Београду стално ничу нови клубови, тамо је лакше због броја становника, али постоји интересовање за игре и код нас&qуот;, каже тридесетдвогодишњи Марко Радуловић из „Гоблина&qуот;.

„Код нас се највише играју неке мало лаганије игре, попут Сецрет Хитлер, Авалон, Баобаб, Цоденамес, Шериф из Нотингема и сличне&qуот;, додаје.

Баљкас као један од узрока популарности друштвених игара види и јачање „штреберске културе&qуот;.

„Почевши од Господара прстенова, а дефинитивно са Игром престола, екранизација фантази књига допринела је да штреберска култура постане популарна. Сада је ин бити штребер&qуот;, истиче он.

„На пример, од како је почела серија Вештац (Тхе Витцхер) сваки дан нам је заузета Вичер друштвена игра. Петоро људи ме питало да ли могу да је купе&qуот;, додаје.

„Дрино...&qуот;

Иако је популарност друштвених игара у Србији све већа, у медијима нису толико популарна тема.

Ипак, једна игра се недавно пробила до већине новина и телевизија у Србији - Марш на Дрину, браће Вукашина и Јанка Нишавића из Зрењанина.

„Сваки играч контролише једну државу - Србију, Аустроугарску, Немачку или Бугарску. И борба може да почне&qуот;, објашњава Вукашин за ББЦ како се игра његова игра.

„Игра је за два до четири играча - ако се игра у двоје онда је једна особа Србија, а друга контролише остале три силе&qуот;, додаје.

Marš
Вукашин Нишавић
Вукашин и Јанко Нишавић аутори су друштвене игре Марш на Дрину.

Како каже, ту су и Живојин Мишић, Радомир Путник, Степа Степановић - не, нема мајора Курсуле и његове славне псовке - Оскар Поћорек и други генерали о којима се може доста научити.

Медији су управо то истицали као један од квалитета игре - едукативни карактер.

„То смо тако и замислили. Постоји календар који има 14 картица за 14 кругова игре. Сваки круг је један период од 1914. до 1918. и на тим картицама су описани најважнији догађаји рата, тако да играчи и уче у исто време&qуот;, наводи Нишавић.

„Иначе, када у игри дође зима 1916. године онда се отвара могућност за српску војску да пређе преко Албаније, стигне на Крф и после до Солунског фронта. Тада играч добије албанску споменицу и додатне офанзивне способности, како би се вратио и ослободио земљу&qуот;.

Нишавић ускоро пуни 39 година, а друштвене игре игра од детињства.

„Био сам основна школа кад смо добили Ризико и почели да играмо. Увек су ми се свиђале стратешке игре, грађење војске и освајање територија, па сам касније тражио изазовније игре тог типа.

„И данас највише играм ратне игре, омиљене су ми Аксис &амп; Аллиес, у којој се боре војске Другог светског рата и Игра престола са борбама кућа Вестероса&qуот;, каже Вукашин.

Иако у последње време нема толико времена за друштвене игре, препоручује свима да се препусте том свету.

„Због дружења, здравог такмичења... Једноставно, људи би требало да се окупљају, друже и уживају у слободном времену&qуот;, истиче.

Marš
Вукашин Нишавић
У игри Марш на Дрину можете контролисати судбину српске војске, али и армија Аустроугарске, Бугарске и Немачке

Срећа и несрећа

А Дрина није усамљен пример - један од показатеља све веће популарности друштвених игара у Србији је и то што има све више домаћих аутора, каже Баљкас.

„Наши људи праве игре које одлазе и на страно тржиште, док дизајнери редовно одлазе у Есен, на највећи сајам друштвених игара&qуот;, истиче.

„Био сам тамо и то је нешто невероватно. Седам хала пуних игара, 1.000 нових наслова... Ми мислимо да је наш сајам књига велики... Није&qуот;.

Како каже, модерне друштвене игре се прилично разликују од оних за које сви знају.


Може ли да се живи од друштвених игара?

„У Србији... Па може, шта знам. На сву срећу нема нас много&qуот;, одговара Баљкас.

„Више живимо од пића него од продаје игара. У свету се улаз у овакве локале наплаћује пет евра или пет долара, али код нас то не може. Једно пиће је обавезно и то је то&qуот;.

Радуловић каже да је његов нишки Гоблин „опуштенија варијанта&qуот;.

„Рентирамо локал и наплаћујемо улаз 150 динара. Ко дође може да игра цео дан&qуот;, наводи он, истичући да се ипак ради о „непрофитном удружењу.&qуот;

„Не радим то због зараде, али клуб за сада опстаје без проблема&qуот;, додаје.


„Ако у Монополу и Ризику испаднеш први онда чекаш два сата да остали заврше. Нико то не воли&qуот;, каже Баљкас.

Због тога се у модерним играма ретко испада - углавном сви играју док неко не победи. Друга разлика је умањен фактор среће.

„Ако у Монополу никада не станеш на Женевски трг никада га нећеш купити, а не постоји никакав начин да то промениш. Зато је то игра са минимумом одлука.

„Једино питање је да ли ћеш купити или не, а свако нормалан ће купити све. Ни Ризико није ништа бољи. Могу да имам 16 тенкова, ти један и да увек бацаш шестицу, а ја ништа не могу&qуот;, наводи Баљкас.

Он ипак истиче да коцкице нису потпуно избачене из игара, већ да само не утичу толико на коначни резултат.

Igra
Гетти Имагес
Друштвене игре постоје вековима - ово је Краљевска игра Ур из Ирака која је била популарна и 2.000 година пре нове ере

Како се улази у свет друштвених игара?

Па, углавном преко пријатеља.

Ово су приче Хане и Марка из Београда који су недавно почели (поново) да играју друштвене игре.

  • Хана, 28 година

Пре пар година ме је друг Давид, велики познавалац друштвених игара, одвео у клуб Цонфлукс на Дорћолу, показао ми Диксит и сличне игре. Преко њега сам сазнала за читав свет нових игара, да се људи озбиљно тиме занимају у свету и код нас.

Донео нам је да пробамо неке игре које је куповао по Европи, а највише ме је одушевио Сплендор, који ми је сада омиљена игра.

Касније ми је брат купио Сплендор и друштвене игре су се вратиле у моју ужу екипу. Убрзо је неко други купио Каркасон, а неко трећи Тикет ту рајд (Тицкет то риде)... И сада редовно играмо.

И данас зовем Давида за препоруку када узимам нову игру, јер их има милион и он отприлике зна шта би се мени допало. У суштини, бирамо оне игре које су за четири до шест играча и код којих се релативно лако савладају правила.

  • Марко, 26 година

Почео сам да играм друштвене игре још као дете, а „прва љубав&qуот; ми је била Ризико, као и већини људи код нас.

Пошто су у последње време различите игре све доступније на нашем тржишту, трудим се да испробавам нове што чешће.

Неке од омиљених су ми Смалл Ворлд, стратегија у окружењу базираном на епској фантастици;Шериф из Нотингема, једноставнија и опуштенија игра са картама, као и Пандемик, у којој играчи сарађују и планирају како да сузбију болест која се шири светом.

Друштвене игре волим јер нуде много могућности за забаву различитим типовима људи - од једноставнијих, које можеш да научиш за десетак минута, до озбиљнијих које трају сатима и постају хоби за себе - па је увек могуће уклопити их у зависности од друштва и окружења.

Splendor
ББЦ
У Сплендору се токенима купују карте са поенима - ко први стигне до 15 поена тај је победник. Напомена: У сваком тренутку се види шта ко има у руци

Одакле почети?

Одговор на то питање није лак, јер категорија има милион.

Постоје кооперативне игре, где је циљ да заједно победите игру, па компететивне у којима је свако за себе. Неке траже математику, неке планирање, неке машту, неке дедукцију, а неке све то заједно.

Има оних где један играч игра против осталих, игара у тимовима, игара са картама, таблама или коцкицама, хорор, фантази, едукативне игре... И бројни хибриди које није могуће сврстати нигде.

Једини начин да сазнате шта вам се свиђа јесте да пробате, кажу саговорници ББЦ-ја.

„Катан је дефинитивно главна гејтвеј игра, како се то каже у гиковском, бордгејмерском сленгу. Игра којом се улази у овај свет. Изашла је 1995. године, тако да ће у новембру бити прослава 25 година&qуот;, каже Баљкас.

У Катану постоји првенство Србије, као и светска и европска првенства.

Karkason
Александар Јаковљевић
У Каркасону играчи слажу коцкице тако да формирају мапу, а на коју стављају фигуре, заузимајући путеве, градове или манастире - и скупљају поене.

„Учествује 70 нација, између осталих и Србија. Најбољи пласман нам је четврто место на ЕП, а на светском смо учествовали само једном зато што су претходна два била у Америци, па је то тешко организовати и покрити трошкове&qуот;, наводи Баљкас.

„Ове године је на Малти и очекујемо добар резултат наших учесника&qуот;, додаје он.

Поред Катана, почетницима су углавном занимљиви Тикет ту рајд, Сплендор и Каркасон.

„И у Каркасону постоје првенства Србије и света. Ту нам је најбољи пласман 11. место. Ја сам учествовао пре три године и био претпоследњи од 38 учесника&qуот;, каже Баљкас уз осмех.

Почетак

У Београду је мрак одавно пао, а дружина од пет насељеника се и даље бави развојем живота на острву Катан.

Док се острво пуни путевима, насељима и градовима, Баљкас прича како се заљубио у друштвене игре.

„Одувек сам волео разне игре, колико је то било доступно у Србији у то време. Друг ме одвео у чувени клуб Ц22 на Новом Београду, одиграли смо партију Каркасона и то је било то.

„Потом сам дуго долазио у Ц22 као гост, онда сам почео тамо да радим и на крају сам одлучио да се тиме бавим - отворио сам свој клуб. Хоби и љубав сам претворио у посао&qуот;, каже.

Astal
Кристина Радојчић
Друштвене игре су добар начин да заиста упознате пријатеље, кажу саговорници ББЦ-ја

Како наводи, омиљену игру нема јер је играо „око 600 различитих, од најједноставнојих до оних где правила имају 30, 40 страна, тако да је то тешко одредити&qуот;, али Каркасон је био први, па је посебан.

„У њему сам представљао Србију на Светском првенству - не баш славно, али нема везе, важно је учествовати. Играо сам са Бразилцем, Тајланђанком, са људима из читавог света... То је непроцењиво&qуот;, каже уз осмех.

А зашто би људи требало да играју друштвене игре?

Радуловић наводи да је дружење разлог број један, а да су друштвене игре и добра антистрес терапија.

„Нађете се са друштвом, попијете пиће, одиграте... А и кроз игре можеш боље да упознаш пријатеље. Видиш ко је какав, то се све види&qуот;, истиче кроз смех.

Баљкас додаје да су друштвене игре пре свега забавне и изазовне.

„То је заиста квалитетно слободно време са пријатељима, породицом, момком, девојком, децом... Да, попијеш пиће као у кафићу, али и радиш нешто забавно.

„То је то, једноставно је забавно&qуот;.


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.26.2020)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »