Zagađenje vazduha: Kako izgleda višegodišnja borba u Skoplju
Problem zagađenog vazduha, zajednički čitavom Balkanu, dugo je prisutan u Skoplju, odakle je potekla i jedna od najpoznatijih aplikacija za praćenje stanja zagađenosti.
Gorjan Jovanovski spreman je da čisti amsterdamski vazduh, u kome živi, zameni za skopski, koji je na njegovoj aplikaciji za praćenje aerozagađenja često označen kao veoma opasan.
Ovaj mladi programer tvorac je aplikacije ErKer (AirCare) koju instalira sve više ljudi u regionu, a nastala je u Makedoniji još u zimu 2014. godine.
Skopljanci su već tada bili svesni koliko teško dišu, daleko pre mnogih drugih gradova na Balkanu koji su problem zagađenja vazduha „otkrili" nešto kasnije.
- Koje trikove koriste susedi sa Balkana protiv zagađenja vazduha
- Šta znači kad je zagađenje vazduha u ljubičastom
- Kakav vazduh udišemo
„Želeo sam da učim kodiranje kroz praktičan primer i naleteo sam na otvorene podatke o zagađenju Ministarstva ekologije za koje nisam očekivao da će biti tako visoki.
„Upitao sam se što ne bih spojio strast za ekologijom sa ljubavlju prema tehnologijom i tako se rodila aplikacija koja na početku nije bila zamišljena da bude ovako velika, ali sada je to postao ozbiljan projekat", kaže Jovanovski za BBC na srpskom dok planira životni povratak u Skoplje.
Prikazivanje zagađenosti kroz jednostavan semafor boja i grafički prikaz nivoa čestica bile su neke od ključnih stvari koje su doprinele da se Makedonci osveste koliko je ozbiljan problem sa kojim se suočavaju.
„Ono što je bilo ključno da se ljudi zainteresuju je da smo mi priču o zagađenju spustili na nivo da svako može da razume o čemu se radi.
„Inače se o tome govorilo na suviše stručan način, a ljudi ne razumeju ništa kada govorite o toksinima, dioksinima", priseća se početaka borbe Eli Peševa, aktivistkinja grupe organizacija objedinjenih pod imenom O2.
Aplikacija, koja se rodila pod imenom Moj vazduh, sada pod novim imenom postoji u deset balkanskih zemalja.
„Želimo da informišemo - to već radimo, ljudi imaju informacije; želimo da podučimo - da ljudi znaju odakle dolaze informacije i kako se sakupljaju; ali i da osnažimo - da ljudi koriste ove podatke da izvrše pritisak tamo gde treba", kaže Gorjan Jovanovski.
Skoplje se i ove zime nalazi među najzagađenijim gradovima u svetu, mada su ga po broju dana u vrhu ove neslavne liste prestigli Beograd i Sarajevo.
U ovom gradu, održavani su i brojni protesti na kojima je traženo rešavanje problema zagađenog vazduha.
Postoji li dugme za čist vazduh
Problem zagađenja u Skoplju često je vidljiv golim okom - kada grad postane praktično nevidljiv sa planina koje ga okružuju i sa kojih se kao na dlanu vidi cela Skopska kotlina - u danima kada može da se diše.
Gusta magla teškog mirisa obavije grad čiji gradonačelnik Petre Šilegov kaže da je svestan problema.
„Živim i vodim grad u kome su kancerogene bolesti u porastu zbog stanja životne sredine - nije to odabir ljudi, već je stanje koje im je nametnuto višedecenijskom nebrigom.
„Ja ne mogu sve popraviti u dve godine, ali mislim da je ono što radimo prepoznato kao način za borbu", kaže on za BBC na srpskom.
Uz napomenu da je saradnja sa prethodnom vlašću danas opozicionog VMRO-DPMNE bila još teža, aktivistkinja Eli Peševa kaže da se stvari pomeraju veoma sporo.
„U nekom segmentu, nove vlasti su probale da urade nešto, ali tu je možda i kombinacija neznanja, nekompetentnih osoba na ključnim mestima, višegodišnjeg nerešavanja problema", kaže Peševa.
Gradonačelnik, s druge strane, veruje da smo u zabludi ako očekujemo da neko dođe i reši problem.
„Ljudi žele da označe krivca - neki pogon, nekog drugog ili trećeg, svako misli samo da nisam ja.
„Postojanje tog navodnog krivca aludira i na postojanje dugmeta koje gradonačelnik ili ministar samo treba da pritisnu i da se stvar reši, a da oni to namerno ne žele."
Šilegov koji je nedavno ušao u drugu polovinu svog četvorogodišnjeg mandata, kaže da su stvari mnogo dugotrajnije.
„Postoji zabluda da je taj problem nastao preko noći i da se isto tako brzo može rešiti.
„To je rezultat totalne devastacije društva u okviru koje je došlo do rušenja svih standarda, pre svih standarda urbanizacije i životnog prostora."
Dodatni problem je u tome što građani ne znaju mnogo šta im se dešava u neposrednom okruženju, smatraju aktivisti.
„Svim političkim strukturama, bilo gde u svetu, odgovara da građani nemaju pristup informacijama jer neinformisani građani odgovaraju svima - laki su za oblikovanje", kaže Eli Peševa iz organizacije O2.
Šta zagađuje Skoplje
I dok se oko odgovora na prethodno pitanje umnogome mogu i saglasiti, aktivisti i vlast često se mimoilaze u određivanju šta je glavni uzrok postojećeg stanja.
Gradonačelnik kaže da je na osnovu pouzdanih istraživanja utvrđeno da najveće zagađenje dolazi od zagrevanja stanova, potom od saobraćaja, te od industrije.
„Oni tvrde da je glavni razlog zagrevanje domaćinstva, a mi tvrdimo da je glavni razlog što nam je industrija usred grada", kaže Eli Peševa i navodi primere nekadašnje železare i hemijske industrije Ohis koje se nalaze u samom gradu.
Ako je najveći problem zagrevanje domaćinstava, Peševa se pita da li je učinjeno dovoljno da se najveći problem reši - tvrdi da će svih 54 hiljade domaćinstava, koja se greju na sporne energente, sadašnjim tempom za oko 75 godina preći na čistije grejanje.
„Ljudi nemaju izbor za zagrevanje stanova - to i meni smeta.
„Sistem je u celosti uništen, toplovodna mreža postoji samo u 24 odsto grada, a imali ste i samo dva licencirana odžačara", opisuje gradonačelnik Šilegov stanje koje je zatekao pre dve i po godine.
On kaže da grad sada ima 25 dimnjačara, ali da se toplovodna mreža ne gradi jer se čeka dozvola državnih agencija da gradsko preduzeće može da se uključi u razvijanje ove mreže koja je ranije data na upravljanje privatniku.
Na nepostojanje ingerencija grada, prvi čovek Skoplja ukazuje i u slučaju saobraćaja, odnosno potencijalne zabrane određenim kategorijama vozila da uđu u centar kada je zagađenje visoko.
„Nemam takva ovlašćenja, ali rado bi ih primenio - da ih imam.
„Naš koncept je podelio vozila na pet kategorija u odnosu na nekvalitet izduvnih gasova koji se utvrđuje na tehničkom pregledu - u godinu dana, mapirali bismo sva vozila", opisuje Šilegov zakonsko rešenje koje je predložio grad, ali koje je izmenjeno i pre usvajanja do koga još nije došlo.
Zahvaljujući liberalnim propisima u uvozu vozila, Severna Makedonija postala je otpad za automobile koji ne odgovaraju standardima Zapadne Evrope, kaže Eli Peševa i dodaje da bi zabrana ulaska grupama vozila u centar grada mogla da odnese glasove političarima, pa da je zato i ne donose.
„Nama je javni saobraćaj užasan - nije se promenio od vremena kad sam ja išla u osnovnu školu, a grad se za trideset godina utrostručio.
„Zato ljudi ne mogu da ga koriste, dok pritom autobusi zagađuju i više nego druga vozila."
- Da li je ranije vazduh bio čistiji
- Srbija i zagađenje vazduha: „Selim se iz Bora, ne mogu da dozvolim da mi truju decu"
Industrijski zagađivači ostaće jedna od tačaka sporenja aktivista i vlasti.
Dok se na protestima često moglo čuti da su fabrike u samom gradu Skoplju najveći izvor zagađenja, gradonačelnik tvrdi da se industrija strogo kontroliše, a da su gradski inspekcijski kapaciteti dodatno ojačani.
„Nije tu u pitanju snaga, nego volja.
„Verovatno sam i u regionu jedini gradonačelnik koji je poveo i dobio rat za preuzimanje gradske deponije Drisla od privatnog partnera", navodi Šilegov nedavni preokret u slučaju dugom devet godina koji bi dodatno trebalo da uredi situaciju sa otpadom u Skoplju.
Koji je put do čistog vazduha
Eli Peševa kaže da je problem zagađenog vazduha dospeo među tri najvažnija u Severnoj Makedoniji o kome birači razmišljaju pred izbore - po svom značaju, rame uz rame sa pitanjima poput korupcije ili ulaska u Evropsku uniju.
„Političari pre ili kasnije moraju da urade nešto radikalno - inspekcija, kazne, gradovi pod video nadzorom, sve da bi se pohvatali zagađivači."
Ona kaže da bi deo rešenja moglo da bude pregovaranje sa Evropskom unijom, koje Severna Makedonija, uprkos očekivanjima, nije dočekala u 2019. godini.
„Razgovaramo sa mnogim zvaničnicima Evropske unije i molimo ih da Poglavlje 27, koje se bavi ekologijom, bude otvoreno što je pre moguće.
„Tu nisu samo pristupni fondovi i novac za projekte nego su tu i strogi kriterijumi."
Gradonačelnik Šilegov kaže da je uprkos neslavnim rezultatima u zimskom periodu pokrenuo inicijativu da Skoplje ponese titulu evropskog zelenog grada i da se grad plasirao među osam kandidata, ali dalje nije moglo.
„Implementacija naših spremnih strategija zahteva doslednost, beskompromisnost, principijelnost i - puno para.
„Ovo poslednje jedino nemamo."
On tvrdi da je dvogodišnji rad dao rezultate kada je urađeno poređenje broja dana sa povišenim zagađenjem u poslednjih pet godina.
„Komparacija rezultata je uzela u obzir sve faktore, ne samo broj dana koji su bez zagađenja, već i komparaciju dana sa padavinama, vetrom - ne kažem da klima nema uticaja, ali nije presudni faktor.
„To ne znači da je bitka dobijena, mi smo tek na početku bitke."
Tvorac aplikacije za praćenje zagađenosti vazduha kaže da se, ipak, kroz svoj grafički prikaz uverio da ovakva statistika često može biti varljiva.
„Vlade često ignorišu faktore poput kiše, vetra i, kada vide jedan dan sa niskim zagađenjem, odmah kažu - pogledajte, popravili smo vazduh!
„Grafikonima sam pokušao da dokažem da je u pitanju samo učinak vetra i da tako pokažem da kruži mnogo lažnih informacija."
Uprkos svemu, aktivisti koji se bore za čist vazduh upozoravaju da Severna Makedonija gubi još jednu bitku.
„U Skoplju je trend da se intelektualci iseljavaju, napuštaju zemlju, ali ne jer nemaju dobru platu, već zato što se plaše za uslove života, za čist vazduh koji treba da dišu", kaže Eli Peševa.
Ipak, kada se pokrene pitanje protesta, broj ljudi koji je spreman da izađe na ulice ne bude impozantan kao broj kritičara na društvenim mrežama.
„Nekako se ljudi i dalje boje da izađu na protest, a ne znam zašto.
„Društvene mreže su učinile da ljudi misle da su aktivisti samo što su okačili skrinšot na neku od mreža - a nisu, to je samo pasivno informisanje o nečemu što već znamo.
„Ali, mi nismo nezadovoljni odzivom", napominje Peševa.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 01.30.2020)
