„Разум(иј)еш ти мене": Може ли се у Београду живети на црногорском

Стара шала каже да је Београд највећи црногорски град, али је питање колико ће они убудуће моћи да се у њему снађу.

Зашто? Па, због језичке баријере између Срба и Црногораца, ако је судити по министру здравља Србије.

Министар Златибор Лончар је - усред буре око Закона о слободи вероисповести - изјавио да „гледа да нема&qуот; црногорског у његовом ресору.

„Ако желите да будете у Београду, ако желите да будете директор или на некој функцији, научите бар српски&qуот;, рекао је Лончар гостујући на телевизији О2.

Његове речи изазвале су бројне критике и оптужбе за дискриминацију, буру реакција на друштвеним мрежама и обновиле старе расправе којим се то језиком прича „на овим просторима&qуот;.

• Чији је манастир Острог у Црној Гори
• Црна Гора: Усвојен Закон о слободи вероисповести - шта треба да знате
• Мило Ђукановић за ББЦ: „Нико ме неће срушити&qуот;

Због тога смо неколико држављана Црне Горе - а Београђана - питали исто питање: Може ли се живети у Београду на црногорском?

„Чини ми се да касирке успијевају да разумију кад купујем млијеко и хљеб... Неко би малициозно закључио зато што су и саме Црногорке&qуот;, каже у шали тридесетшестогодишња Вероника.

„Али на деликатесу никако да се споразумијемо, па се морам служити рукама и пантомимом&qуот;, додаје она.

Свахили

Вероника у Србији живи 18 година, дипломирана је политиколошкиња за међународне послове, а тренутно ради у дигиталном маркетингу.

Како каже, последњих дана је дошло до великих промена у њеном животу.

„На послу су након неуспјелих покушаја да разумију иједну ријеч црногорског, увели свахили као званични језик&qуот;, наводи уз осмех.

„То помало иде споро, јер су часови свахилија скупи и поприлично тешки. Тако да се и на послу споразумијевамо рукама попут мајмуна&qуот;.

• Коме одговара нестабилна Црна Гора
• Први трансродни Црногорац крштен у цркви: „Нисам хтео на операцију без благослова“

Владан Балабан нема толико београдског искуства као Вероника - доселио се у априлу прошле године и ради у финансијама.

„Не да је могуће живјети у Београду на црногорском, него људи већ генерацијама успијевају&qуот;, истиче он.

„Београђани су спонтани и приступачни, настоје да остваре конекцију, питају одакле си, из ког дијела Црне Горе... Многи имају неку родбину доље&qуот;, додаје двадесетосмогодишњи Балабан.

Приганице и уштипци

У Београду четири године живи и Никола, студент из Црне Горе, који каже да не види никакву разлику између српског и црногорског.

„Мени је пола породице у Србији, а пола у Црној Гори... Причам и један и други језик. Пишем екавицу, али говорим ијекавицу... Одрастао сам на таквом говорном подручју&qуот;.

Како каже, разлика у говору има, али не великих.

„Нису то велике разлике... Ја кажем сједи (меко ш), а неко из Србије каже седи... Ја кажем вареника умјесто млеко и кртола умјесто кромпир&qуот;, истиче он.

• Српска православна црква између две ватре
• Зарадиш 76, а добијеш 116 милиона - како држава финансира православну цркву

Сличне примере има и Балабан.

„Ми кажемо сир трапист, а овдје се каже качкаваљ. Ми кажемо приганице, а овдје се каже уштипци, али немам проблем да овдје примјеним локалну ријеч. Циљ је да се споразумијемо&qуот;, истиче.

„Понекад на неформалним дружењима употријебим подгорички акценат када изговарам име неког име пријатеља и то Београђанима зна да буде симпатично&qуот;, додаје Балабан.

Дипломски

Приче Сање Божовић, Црногорке у Београду

Имам један пример који добро све описује - ситуацију која ми се десила током одбране дипломског на Факултету организационих наука.

'Могу ли нешто да вас питам', рекао ми је један професор.

'Изволите', рекох му.

'Да ли сте некада имали проблем због ваше ијекавице', питао ме је.

'Никад', одговорила сам.

'Ако вам неко некад замери због ње, не дајте је', рекао је.

Већ 25 година живим у Београду, дуже него у Црној Гори. Никада нигдје нисам имала проблема. Екавицу данас користим само на послу, због пословне етике.

Дв(ј)еста

Саговорници ББЦ-ја кажу да до сада у Београду нису имали проблема због црногорског нагласка.

„Много се крећем у градском превозу и само једном сам присуствовао томе да неко реагује на нагласак који је налик црногорском&qуот;, присећа се Владан.

„Госпођа је чула дечка док прича и рекла му да се врати у његово село јер 'придошлице угрожавају живот Београђана' и 'Београду је доста тих који долазе са стране'.

„Мада, верујем да је ту на дјелу локал-патриотизам који није искључиво окренут против црногорског нагласка&qуот;, истиче он.

Никола се ту присетио једне ситуације у продавници.

„Кажу ми 'рачун је 250 динара'. 'Значи, двјеста педесет', питам. А продавац каже 'да, ДВЕСТА педесет'.... Нагласе то двеста.

„И ја, шта ћу, кажем 'добро, ево ти двјеста педесет&qуот;, каже Никола уз осмех.

„Али нико ми никад није ништа ружно рекао или тако нешто. Некада се људи зачуде кад им затражим варенику, па се збуне&qуот;, додаје он.

Шта је рекао Лончар? (И какве су реакције)

Током гостовања на телевизији О2 Лончара су питали шта мисли о ситуацији у Црној Гори.

Министар здравља је ту одговорио да се у Црној Гори „десио народ&qуот;, а који је црногорски председник Мило Ђукановић потценио.

Велики број грађана Црне Горе недељама протестује због спорног Закона о слободи вероисповести.

„Србија је отворена држава, ми у Црној Гори немамо ниједног директора или било шта да се изјашњава као Србин, а овде на много водећих места имамо те Црногорце који још нису ни српски научили, не знају српски да причају&qуот;, рекао је Лончар.

Питали су га има ли таквих у здравству, а он је рекао: „Гледам да их нема&qуот;.

„Мислим да Србија има довољно оних који знају српски да причају и који заслужују да буду (на функцијама). Не омаловажавам никога&qуот;, рекао је Лончар.

На ту изјаву реаговала је Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, осудивиши је као „дискриминаторну и увредљиву&qуот;.

Јанковић је истакла да је овакав став у супротности са Уставом Србије и принципима равноправности свих грађана и грађанки.

Влада Црне Горе одговорила је Лончару преко Твитера.

хттпс://твиттер.цом/ВладаЦГ/статус/1225550524591808518

Шта даље?

Ништа, београдски Црногорци нормално настављају животе.

„Оно што бих истакао је да људи махом позитивно реагују када чују црногорски нагласак. То ми се често дешава&qуот;, каже Балабан.

„Апсолутно се опуштим, насмију ми се кад нешто кажем јер им је то звучи симпатично и забавно... Људи заиста лијепо реагују&qуот;.

Никола се пита „како уопште неко може да научи српски или црногорски језик&qуот;.

„Сви ми причамо српски... Мислим, балкански, југословенски, не знам како више да назовем то. Све је то исти језик.

„Да Црногорац учи српски... Или обрнуто. Не знам како би то изледало. Шта, да неко дође да живи у Црној Гори и да га ја учим да говори сјутра, па да ломи језик? Мислим да је то апсурдно&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.07.2020)