Солотурн (2): О најхришћанскијем краљу
Данас 13.02.2020 | Пише: Тихомир Поповић
Дописница Без својих легенди и симбола, улице Солотурна су, дању као и ноћу, голе, себи препуштене, саме, прекјучерашње.
У једном од излога: старе лонг-плеј плоче, у другом оружје, за многе – симбол одбрамбеног духа швајцарске демократије. Свуда, осим на две-три главне улице: пустош и самоћа. Надохват катедрале, Језуитска црква, на први поглед утопљена у фасаде градских кућа, од њих неодвојена, грађанска. Поглед на латински натпис изнад портала буди ме из староградске учмалости: „Споменик штедроте Лудовика Великог, најхришћанскијег краља“. Ктитор цркве, „Лудовик Велики“: нико
