Jedino je čamotinja vazda izvesna
Danas 15.02.2020 | Piše: Indira Hadžagić Durakovi
"Zimovanje" u provinciji se drastično menjalo poslednjih stotinu godina Nije zima što je zima već što se i ulice skvrče od jeze i čamotinje. Slabo je ljudi. Jedan od najstarijih zapisa o zimi na ovim prostorima je iz 1617. godine. Glasi: „Tada zima velika i ljuta beše, tvoraše mi mastilo kao kamen“. Godine 1668. letopisac zabeležio:“I mnogi čelovjeci umreše od zime i mraza“. Godine 1709. mraz bio tako ljut da su po snegu „osam volova mogli voziti saonice pune drva, a da im se trag ne vidi“.
Zime su „vaktile“ bile studene, sneg je sela od grada udaljavao i po šest meseci. Insani su tada znali šta valja činiti, a znali su se pobrinuti i za hajvane.“ Svedočilo se“ da je 1946. godine Lim poledio, a Mileševka, onako rasuta duž Vakufa, pa sve do ušća bila pravo klizalište. Osta zapisano da su se deca te strašno hladne zime sankala po Limu od Katoličke do Ušća. Neki su upravo te zime, prve posleratne u razrušenom i gladnom Prijepolju, prvi put stali na
