Једино је чамотиња вазда извесна
Данас 15.02.2020 | Пише: Индира Хаџагић Дуракови
"Зимовање" у провинцији се драстично мењало последњих стотину година Није зима што је зима већ што се и улице скврче од језе и чамотиње. Слабо је људи. Један од најстаријих записа о зими на овим просторима је из 1617. године. Гласи: „Тада зима велика и љута беше, твораше ми мастило као камен“. Године 1668. летописац забележио:“И многи человјеци умреше од зиме и мраза“. Године 1709. мраз био тако љут да су по снегу „осам волова могли возити саонице пуне дрва, а да им се траг не види“.
Зиме су „вактиле“ биле студене, снег је села од града удаљавао и по шест месеци. Инсани су тада знали шта ваља чинити, а знали су се побринути и за хајване.“ Сведочило се“ да је 1946. године Лим поледио, а Милешевка, онако расута дуж Вакуфа, па све до ушћа била право клизалиште. Оста записано да су се деца те страшно хладне зиме санкала по Лиму од Католичке до Ушћа. Неки су управо те зиме, прве послератне у разрушеном и гладном Пријепољу, први пут стали на
