Други светски рат и нацисти: „Моја мајка је побегла из Немачке, а сада ми не дају држављанство“

Британски адвокат тврди да немачка влада крши сопствени устав одбијањем да врати држављанство хиљадама потомака жртава нациста. Он каже да је закон почео да се злоупотребљава педесетих и шездесетих под заосталим утицајем бивших нациста, али да то траје и дан-данас.

Џејмс Штраус провео је читав живот у Њујорку, али је 1930-тих његова породица држала гостионицу и месару у Гунзенхаузену, источно од Нирнберга.

Ту се у марту 1934. године одиграо догађај познат као погром Недеље крвавог длана, а гостионица се налазила у његовом епицентру.

• Нетфликсов документарац о логорима смрти - зашто су Пољаци бесни
• Дојава нацисте која ми је спасила баку и деду
• Родитељи који су спасли своју јединицу тако што су је предали другима

Док су нацисти дивљали по граду, двоје Јевреја је убијено, а Џулијус Штраус, Џејмсов отац, био је пребијен толико да је изгубио свест. Затим је пребачен у затвор.

Овај погром историчари сматрају једним од најгорих антисемитских инцидената у Немачкој пре напада из Кристалне ноћи у новембру 1938. године.

Коловођа, Курт Баер, члан нацистичких паравојних снага познатих као СА, завршио је на суду и у затвору - али га је врло брзо ослободио судија симпатизер нациста.

Он се потом вратио у гостионицу да се освети, пуцавши и тешко ранивши 27-годишњег Џулијуса и убивши његовог оца Сајмона. (Баер је касније осуђен на доживотну затворску казну, али је помилован после четири године).

Чим је могао, Џулијус је побегао из Немачке у страху за живот. Скрасио се у Њујорку где је упознао и оженио се Јеврејком, такође избеглом из Немачке.

Али он се никад није опоравио од напада до краја, будући да оловни меци нису могли да буду извађени из његовог тела. Умро је од последица рањавања 1956. године, на девети рођендан сина Џејмса.

Скоро 60 година касније, 2015. године, Џејмс Штраус одлучио је да посети Гунзенхаузен. „Тамо сам упознао драге младе људе из средње школе и локалне званичнике који су се врашки потрудили да обележе овај страшни инцидент&qуот;, каже он.

„Одушевили су ме знањем.&qуот;

• Зашто је Смедеревска тврђава дигнута у ваздух
• Ко је била пољска Ана Франк

Штраус се вратио у САД са „добрим утисцима&qуот; о савременој Немачкој и одлучио да се „у част оца и позитивног рада који се обавља у Гунзенхаузену&qуот; позове на право да поврати немачко држављанство породице.

Мислио је да је то решена ствар кад је поднео захтев 2017. године. „Али кад сам стигао са папирима у њујоршки конзулат, саопштено ми је да постоји проблем&qуот;, каже он.

Штраусу је речено да за њега то право не важи зато што је његов отац постао Американац 1940. године - пре него што му је званично одузето немачко држављанство.

Иако је још 1933. године усвојен закон који омогућује да се немачким Јеврејима одузме држављанство - простим објављивањем њиховог имена у новинама - многима је формално одузето тек у масовној денатурализацији свих Јевреја који су побегли из земље, у новембру 1941. године.

• Човек који је преживео пет нацистичких логора смрти
• Тату мајстор Аушвица – и његова тајна љубав
• Жена која је преживела Менгелеове експерименте и опростила нацистима

Члан 116 немачког послератног Устава каже да ће потомци људи којима је одузето држављанство током нацистичког доба, „уколико затраже, добити назад држављанство&qуот;, али немачке власти одбијају потомке, као што је Џулијус Штраус, уз објашњење да су њихови родитељи отишли „добровољно&qуот;.

То је аргумент који се директно коси са историјском реалношћу. Да је Џулијус Штраус остао у Немачкој, он би скончао у концентрационом логору Дахау, заједно са другим јеврејским становницима Гунзенхаузена.

Штраус је бесан и решен да уложи жалбу на одбијање. „Ово је издаја не само моје породице, већ и нове Немачке и школараца који су тако вредно радили&qуот;, каже он.

Протеклих годину дана, лондонски адвокат Феликс Каучман радио је прековремено, летећи често у Немачку и назад, у покушају да састави случај који ће убедити - или натерати - немачку владу да престане да изузима разне категорије Јевреја из Члана 116.

Џејмс Штраус је један од више од 100 потомака нацистичких жртава којима су одбијени захтеви за држављанство и који су потражили Каучманову помоћ.

• Писмо које је открило тајни живот Јозефа Менгелеа
• Да ли је због јеврејског порекла Марго Перин морала да оперише нос
• Мрачна нацистичка прошлост немачких богаташа

Раштркани по планети - у Великој Британији, Аустралији, Канади, Колумбији, Израелу и Америци - они су се окупили заједно у Каучмановој групи за спровођење притиска, Групи изузетих из Члана 116, како би се изборили за њихова права, уколико треба, идући све до немачког Уставног суда.

Иако је Штраусово подношење захтева било инспирисано дивљењем према новој Немачкој, у Великој Британији је на нагли скок броја предатих захтева утицао референдум о изласку из Европске уније из 2016. године.

У Великој Британији је 2018. године поднето 1.506 апликација за немачко држављанство, за разлику од свега 43 колико их је било 2015. године.

Иако је Брегзит био катализатор који је навео на групну акцију, Каучман каже да се не ради просто само о њему. Брегзит је само послужио за разоткривање праксе која је „морално и етички погрешна&qуот;, каже он.

Начин на који се тумачи Члан 116 у супротности је са духом устава, тврди он, и игнорише „колико су ови људи пропатили под Трећим рајхом&qуот;.

• Дан који је променио ток историје
• Хирурзи и даље користе нацистичку књигу анатомије

Мајка Џудит Роудс, Урсула Мајкл, стигла је у Велику Британију 1939. године преко Киндертранспорта, операције која је извела хиљаде јеврејске деце на сигурно док су њихови родитељи остали код куће.

„Њен живот био је разрушен и никад није успела да преболи кривицу зато што је преживела&qуот;, каже Роудс. Сви чланови њене породице страдали су у Холокаусту.

Роудс, која живи у Јоркширу, данас је активна у едукацији о Холокаусту у мајчином родном граду Лудвигшафену на Рајни - она ученицима показује мале кофере који су њеној мајци били дозвољени да понесе са собом.

Да би лакше то могла да настави да ради после Брегзита, Роудс је одлучила да поднесе захтев за немачко држављанство. Али, била је одбијена.

Захтев Роудсове био је одбијан уз објашњење да је рођена пре 1. априла 1953. године, од мајке Немице која је била удата за Енглеза. Да је било обрнуто, да је њен отац Немац, вероватно би њен захтев био одобрен.

„Бесна сам зато што та одлука дискриминише жене. Ово је 21. век и ова врста родне дискриминације не би смела да се дозволи. Мислим да је став немачке владе да је требало да Јевреји остану у Трећем рајху и да не беже на сигурно&qуот;, каже она.

• Како у Крагујевцу памте стрељање у Шумарицама
• Холокауст: Зашто се потомци преживелих Јевреја враћају у Немачку

„То је као да осигуравајуће друштво каже власнику куће да му неће исплатити одштету јер породица није остала у кући док је ова горела до темеља и борила се против ватре.

Мајка Феликса Каучмана такође је дошла у Велику Британију преко Киндертранспорта. Он је основао Групу изузетих из Члана 116 кад је, као Џулији Роудс, једном од његове браће у конзулату у Лондону саопштено да нема право да тражи немачко држављанство.

Иако у Члану 116 јасно стоји да ће потомци Немаца којима је ускраћено држављанство, „то држављанство добити назад&qуот;, у конзулату су рекли да немачки закон о натурализацији прописује да се право на држављанство наслеђује само од оца, до 1970-тих.

• Хитлер и његова другарица - јеврејска девојчица
• Зашто Србија и Русија нису добиле позив за Пољску
• Дијана Будисављевић: „Ако нам она буде узор, промена је могућа“

Иако Каучман није размишљао о томе да се и сам пријави за немачко држављанство и никад раније није учествовао у кампањама, ово га је натерало на акцију.

„Иако је моја мајка умрла 2001. године, и те како сам био свестан шта би очекивала да урадим&qуот;, каже он.

„Мислим да је немачка влада прво мислила да смо само гомила малих старица које пију чај&qуот;, смеје се он, „Али нећемо одустати. Изненадила их је наша одлучност.&qуот;

---

Како немачка влада тумачи Члан 116

Аутоматско, право на држављанство ускраћује се људима:

• чији родитељи нису били венчани, пре 1993. године, а отац је бивши Немца, док је мајка држављанка неке друге земље
• које су усвојили немачки држављани пре 1977. године
• чији су преци стекли страно држављанство пре него што им је одузето немачко
• који су рођени пре 1. априла 1953. од бивше Немице (и мушкарца који није Немац) која је побегла из Немачке пре него што јој је одузето држављанство
• који су рођени после 31. децембра 1999. године
• чији су преци јеврејски чланови немачких заједница које су нацисти припојили током војне експанзије, као што су Данциг и Чехословачка (нејеврејски Немци у овим областима масовно су натурализовани, али Јевреји нису)

---

Интересовање за кампању расло је као лавина. Каучманова супруга Изабела комуницира са стотинама људи који су контактирали групу. „Неки су веома стари и много су пропатили&qуот;, каже она. „Неки су изгубили читаве породице у Холокаусту.&qуот;

Док Каучман и докторант с Универзитета у Кембриџу Ник Кортман лобирају код политичких странака у Немачкој, Изабела води мрежу подршке.

„Људи су веома емотивни и често плачу преко телефона&qуот;, каже она. „Некад су им потребни месеци да се одлуче да ли желе да истерају ову борбу до краја.&qуот;

• Славни пољубац отишао у вечност
• Тело завештано науци – али коришћено за тестирање бомби
• Откривени „масни вицеви&qуот; Ане Франк

Неки су преживели Холокауст, попут деце из Киндертранспорта, а и даље се боре са траумама.

Атмосфера у којој се примењује Члан 116 је кључна за Каучманов случај против немачке владе. „Из разних извора смо сазнали за утицај који су нацисти вршили на то како је закон тумачен педесетих и шездесетих&qуот;, каже он.

Шеф одељења Министарства унутрашњих послова, које се бавило пребивалиштем и азилом у то време, био је Курт Брул, бивши нациста који је тридесетих јавно излагао властите антисемитистичке ставове.

---

У том периоду су људи попут Џулијуса Штрауса, који су побегли из земље и примили друго држављанство пре него што им је одузето немачко, проглашени неподобним - као и Јевреји који су живели на источним територијама које је окупирала Немачка, као што је Данциг (данас Гдањск, у Пољској).

„Морамо да разумемо како је дошло до ових изузећа да бисмо могли да их исправимо&qуот;, каже Каучман.

Ник Кортман је анализирао истрагу, коју је спровела сама немачка влада, о неуспеху денацификације. Пронашао је документе који указују на то да је Министарство унутрашњих послова било свесно контроверзе која је педесетих пратила Члан 116, кад је основана комисија која је требало да проучи потенцијалне реформе.

Ту комисију је предводио професор Улрих Шонер, бивши симпатизер нациста који је, откривају ови документи, подржавао праксу покушаја да се изузму одређене групе.

„Тај утицај се и дан-данас осећа и утиче на данашње одлуке зато што је поставио преседан&qуот;, каже Каучман.

• Изгубљена љубавна писма пронађена након 70 година
• ББЦ и тајне активности у борби против нациста

У августу, Група изузетих из Члана 116 добила је прву правну битку. После притиска групе, немачка влада је издала два указа, дозволивши неким потомцима Хитлерових жртава да се пријаве за дискрециону натурализацију позивајући се на Закон о држављанству.

Немачка влада каже да ови укази омогућавају добијање држављанства „оним подносиоцима захтева који су доживели сличне историјске неправде попут оних наведених у Члану 116, али из правних разлога немају права на ресторацију према том Члану.&qуот;

Саопштење које је добио ББЦ каже да влада „изузетно цени&qуот; чињеницу да потомци жртава националсоцијалистичког прогона сада желе да добију немачко држављанство и да нови укази „омогућавају брзо и директно примењиво правило... сводећи захтеве за држављанство особама с правом на њега на минимум.&qуот;

Џудит Роудс једна је од оних која би могла да испуни те критеријуме, али само ако прође низ језичких тестова и положи испите за држављанство. Она тврди да је то и даље дискриминација и да јој се не допада што је „терају да скаче како они певају&qуот;.

За Каучмана уступци су „делимично решење али не покривају сва изузећа&qуот;. Усвојена деца, на пример, и даље се сматрају неподобном.

„Ово је дискрециони чин за који морате да одете и преклињете их&qуот;, каже он. „Ми желимо наша загарантована уставна права из Члана 116.&qуот;

Каучманова група има неке моћне савезнике и успела је да придобије подршку опозиционих странака - Зелених, Дие Линке и ФДП-а - који воде парламентарну истрагу по овом питању. И даље траже подршку партнера у немачкој владајућој коалицији, ЦДУ-а и СПД-а.

Каучман истиче да је у септембру аустријски парламент једногласно ратификовао закон који омогућава враћање држављанства потомцима нацистичких жртава који су побегли од Хитлеровог Трећег рајха.

„Ако Аустрија може да усвоји закон како би изгладила проблеме око реституције држављанства на међупартијским линијама, не видим зашто то не би могло да се уради у Немачкој&qуот;, каже он.

Борба се увукла дубоко у приватне животе Каучманових. Брачни пар ради викендима и касно ноћу. Њихово двоје тинејџера се стара о томе да је вечера на столу у паузама учења за контролне.

Лична породична прича тера их да гурају даље. Каучманов деда, Фриц Бекхарт, био је немачки летачки ас и херој Првог светског рата, али након што су нацисти дошли на власт, његова дела су избрисана из историјских књига.

Каучманова мајка, Сузе Бекхарт, рођена је 1930. године у Визбадену. Кад је имала седам година, њен отац је имао аферу са Аријевком, што се под нацистима сматрало злочином, и он је послат у концентрациони логор Бухенвалд.

„Пријатељ из ваздухопловних снага, истакнути јеврејски адвокат Бертолд Гутман, одлучио је да се заузме за њега код Хермана Геринга, једног од најмоћнијих нацистичких вођа, који је био један од њихових колега из доба рата&qуот;, каже Каучман.

Невероватно, али Фриц је био пуштен из Бухенвалда 1940. године и речено му је да напусти земљу. Пре него што је отишао, обећао је сестри , тасту и ташти да ће се вратити. Нико од њих није преживео Холокауст.

Као ни његов пријатељ Гутман, који је послат у Аушвиц.

Бекхарт и његова жена су стигли у Велику Британију 1940. године, али су смештени са другим немачким држављанима на Острво Мен. Спојени су са децом, која су пре рата побегла преко Киндертранспорта, тек 1943. године.

Решен да одржи обећање које је дао породици, Фриц Бекхарт се вратио у Немачку педесетих, да се бори за реституцију породичне имовине и њиховог посла.

„Борио се и борио&qуот;, каже његов унук Каучман, чија је мајка остала да живи у Великој Британији.

„Радња није била профитабилна, јер људи педесетих и даље нису волели да купују у јеврејским радњама, али он је није затворио. Морате да се борите за оно што мислите да је исправно.&qуот;

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.17.2020)