Godišnjica nezavisnosti Kosova: Gde su bili današnji lideri pre 12 godina

Neko u opozicionim klupama, neko van sistema, neko na administrativnoj liniji, a neko - u centru pažnje.

Današnji politički lideri Srbije i Kosova pre dvanaest godina su bili mahom na drugačijim pozicijama od onih na kojima su sada.

Skupština Kosova donela je 17. februara 2008. godine Deklaraciju o nezavisnosti kojom je Priština jednostrano proglasila odvajanje od Srbije.

Skupština Srbije poništila je ovu odluku, ali to nije sprečilo niz međunarodnih priznanja koja su usledila.

• „Na Kosovu je bio sukob Albanaca kao naroda i Srbije kao države - a ne Albanaca i Srba"
• Kosovo i Srpska lista: Podrška vladi - ne, ministri u vladi - da
• Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo

BBC na srpskom podseća vas čime su se 2008. godine bavili aktuelni predsednici i premijeri Srbije i Kosova.

Predsednik Srbije - Aleksandar Vučić

Manje od mesec dana delilo je Aleksandra Vučića od 38. rođendana i nije nosio naočare, ali to nisu najveće razlike u odnosu na današnje vreme.

U vreme kada je Kosovo proglašavalo nezavisnost, aktuelni lider Srpske napredne stranke bio je na funkciji generalnog sekretara Srpske radikalne stranke (SRS).

Formalno, bio je tek treći čovek u hijerarhiji najveće tadašnje opozicione stranke - predsedniku Vojislavu Šešelju sudio je Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu, dok je strankom upravljao Šešeljev zamenik Tomislav Nikolić.

• Zašto se baš sada govori o podeli Kosova
• „Posle pauze u dijalogu, razmisliti o konferenciji"

Nikolić je radikale predstavljao na sastancima sa tadašnjim predsednikom Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom na kojima je dogovoreno da Skupština Srbije poništi odluku kosovskih organa o proglašenju nezavisnosti, i da se 21. februara 2008. godine održi veliki miting u centru Beograda.

Vučić je tada, u ime radikala, tražio da Skupština bude obaveštena o svim merama koje će preduzeti Srbija jer „moraju da budu upoznati svi građani, a ne samo politička elita".

Na konferenciji za štampu uoči velikog mitinga „Kosovo je Srbija", Vučić je u sedištu SRS opisao pitanje Kosova kako ga je tada video.

„Mi nemamo, saterani smo uza zid, to vam je kao u britanskoj vojnoj doktrini - dakle, saterani smo kao pacov u ugao i nemamo šta da radimo sem da štitimo svoje, da branimo svoje. To vam je kao majka u životinjskom carstvu čije je mladunče napadnuto. E tako oni nama, ili iz tih zemalja, otimaju nam deo teritorije. I kažu - Pa nema problema, mi vas mnogo volimo! To što smo vam ubili dete, to nema veze. Jesmo mi vama ubili dete, ali mi ćemo da vam damo najbolju kafu, i austrijsku i italijansku, i kakvu god hoćete. Sad nemoj da se ljutiš, sahrani dete, praktično ti moraš da živiš. Daćemo ti najbolju kafu na svetu da piješ.- Hvala vam, moje dete je važnije i svačije dete je važnije od vaše kafe. I nemojte da mi poredite sad priču da kažete -svršeno je sa tim, pa sad nastavite normalno. Nije završeno. Nikada neće biti završeno, jer Kosovo i Metohija je Srbija. Kao što je za vas Kosovo nezavisna država, za mene je Kosovo Srbija."

Miting je održan 21. februara 2008. godine, uz prisustvo premijera Vojislava Koštunice, ministara, lidera opozicije Tomislava Nikolića, predstavnika srpskih političara iz susednih zemalja, javnih ličnosti - sportista i glumaca.

Posle mitinga i molebana, u centru Beograda izbili su nemiri u kojima su uništavane radnje i kradena roba, napadane i spaljivane ambasade.

Jedna osoba je poginula, a više ih je povređeno.

Predsednik Kosova - Hašim Tači

Njegovo lice toga dana bilo je na ekranima svih svetskih televizijskih mreža.

Hašim Tači 17. februara 2008. godine bio je premijer Kosova i u govoru u Skupštini Kosova svetu je predstavio Deklaraciju o nezavisnosti.

„Od danas, Kosovo je ponosno, nezavisno i slobodno", poručio je Tači u govoru koji se u Prištini smatra istorijskim.

• Kosovo: „Tenzije idu na ruku Vučiću i Tačiju”
• Reč oštrija od mača: Priština „iz šume“ i „racionalni" Beograd

Tadašnji premijer naveo je i ciljeve kojima će se rukovoditi.

„Ovo nije presedan, Kosovo je specijalni slučaj, zbog procesa raspada SFRJ.

„Kosovo će biti deo evroatlantske porodice i posebno će paziti na manjine u skladu s Poveljom o ljudskim pravima, obezbeđivaće mir i stabilnost u celoj zemlji."

Tači je na premijersku funkciju stupio nešto više od mesec dana pre donošenja Deklaracije o nezavisnosti - izabran je 8. januara 2008. godine, i odmah je najavio da će Kosovo u prvoj polovini te godine proglasiti nezavisnost.

Već tada je napomenuo da ništa neće biti urađeno bez podrške zvaničnika iz Brisela i Vašingtona, iako su, navodno, zvaničnici Evropske unije i Sjedinjenih Država u prvom trenutku iskazali određene rezerve prema jednostranom proglašenju nezavisnosti.

Premijerski mandat Tačiju, koji je tada bio lider Demokratske partije Kosova koju je i osnovao, omogućila je koalicija sa dotada rivalskim Demokratskim savezom Kosova tadašnjeg predsednika Fatmira Sejdiua, naslednika dugogodišnjeg lidera Ibrahima Rugove.

• Kosovska sećanja povezana strahom
• 24. mart 1999. - dan koji svi pamte

Među ministrima u kabinetu Hašima Tačija bila su i dva predstavnika srpske zajednice na Kosovu - Boban Stanković bio je ministar za povratak i zajednice, dok je Nenad Rašić bio zadužen za rad i socijalna pitanja.

U Tačijevom profilu koji je objavljen na sajtu BBC-ja u danu njegovog izbora, današnji kosovski predsednik opisan je kao veteran u borbi etničkih Albanaca za odvajanje od Srbije i kao lider političkog krila Oslobodilačke vojske Kosova.

Premijerka Srbije - Ana Brnabić

Sa master diplomom britanskog Univerziteta Hal u džepu, Ana Brnabić je u trenutku jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova imala 33 godine i već šest godina je živela u Srbiji po povratku sa studija u inostranstvu.

U zvaničnim biografijama navodi da je u tom periodu radila na projektima Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), obavljajući poslove konsultanta.

Ipak, u godini koja je prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova, aktuelnu premijerku posao dovodi do same administrativne linije Srbije i Kosova.

Kako je za BBC na srpskom potvrdilo više izvora koji su radili sa Anom Brnabić, a želeli su da ostanu anonimni, aktuelna premijerka bila je angažovana kao savetnica direktora u Koordinacionom telu Vlade Srbije za Preševo, Bujanovac i Medveđu.

• Podela Kosova: Karte na stolu
• „Kosovo je Srbija“ na evrima i dolarima

Iz kabineta premijerke za BBC na srpskom potvrđen je ovaj detalj koji je nedostajao u zvaničnim biografijama premijerke Brnabić.

Premijer Kosova - Aljbin Kurti

Nešto duže, karakteristično crne kose, i u džemperu sa rol kragnom umesto današnjeg odela - tako se Aljbin Kurti pojavljuje u dokumentarnom filmu austrijske produkcije snimljenom u godini jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Producenti su ga odabrali kao predstavnika alternativne političke scene, pa se tada 33-godišnji lider pokreta „Samoopredeljenje" pojavljuje u kadrovima sa mladim članovima pokreta koji pripremaju letke ove organizacije.

„Kosovo ostaje bure baruta sa lošim upravljanjem, nezaposlenošću i siromaštvom.

• Ko je Aljbin Kurti
• Aljbin Kurti i „Trampov čovek za Kosovo": Da li će pokrenuti dijalog sa Srbijom
• Pobednici i gubitnici zamenili uloge na Kosovu

„Veliko je razočaranje u domaće i međunarodne političare - neophodna je samo jedna varnica da sve plane", upozoravao je tada Kurti.

Zbog toga se aktuelni premijer Kosova zalagao da predstavnici međunarodne zajednice napuste Kosovo.

Kurti je u to vreme protest iskazivao i na ulicama, predvodeći demonstracije „Samoopredeljenja" koje su se često završavale sukobima sa policijom, hapšenjima i velikim brojem povređenih.

Sam Kurti uhapšen je godinu dana pre proglašenja nezavisnosti Kosova, tokom protesta 10. februara 2007. godine u kojima su dva demonstranta ubijena.

Najpre je bio pritvoren do juna te godine, da bi potom bio prebačen u kućni pritvor, pa osuđen na devet meseci zatvora.

„Samoopredeljenje", na čijem je čelu Kurti i danas, na izborima je prvi put učestvovalo dve godine nakon proglašenja nezavisnosti.

Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.17.2020)