Генеалогија

Никад их нећу срести, те старинске ликове - били су исти као ми, а ипак сасвим другачији. Уобразиља се неуморно бави загонетком њихова постојања, не може чекати да се отворе тајни архиви сјећања. Видим их у тијесним разредима, у провинцијским градићима тужнога Хабсбуршког Царства. Иза прозора гранчице тополе хистерично се мичу и киша са снијегом диктира властити правопис. Беспомоћно стишћу у шаци, међу прстима умрљаним тинтом, сувишни остатак креде. Покушавају