Чадеж: Мајски самит у Загребу би требало да дефинише лакшу сарадњу региона са ЕУ

Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж изјавио је да у 2020. години очекује конкретна решења за привреду региона и да би мајски самит у Загребу требало да дефинише моделе лакше сарадње региона са ЕУ.

"Примена тих решења би могла да почне у време немачког председавања ЕУ, у другој половини ове године. При томе, веома је важно да почнемо са конкретним олакшицама, да привредници што пре осете користи договорених решења", рекао је Чадеж у интервују за Магазин Бизнис.

По његовим речима, за Србију је Самит о Западном Балкану, почетком маја у Загребу, веома значајан, јер регион враћа у фокус Европске уније која је протеклих година била оптерећена интерним проблемима, пре свега Брегзитом.

"Чинило се да овај регион није био приоритет Брисела и добро је да се враћамо тој теми. Јер, Западни Балкан је део европског пројекта. Ми смо део европског економског система, много више него неке чланице ЕУ. Европска унија је главни сполјнотрговински партнер и највећи инвеститор у региону, наше привреде највише извозе у ЕУ, повезани смо производним и добављачким ланцима, део смо тог простора. Зато Западни Балкан не треба посматрати као простор на који се Европска унија проширује, него као регион којим се Унија комплетира", рекао је Чадеж.

Истакао је да је битно да се активности уочи загребачког самита не сведу на низ политичких порука о европској перспективи Западног Балкана, него да се види шта конкретно може да се уради за привреду и економије региона.

"Пословна заједница Западног Балкана коју представља Коморски инвестициони форум западнобалканске шесторке, као заједничка регионална привредна комора, већ две године се залаже да Европска унија региону омогући инклузивно проширење. То значи да ЕУ западнобалканским економијама омогући интеграцију у одређеним областима, чим испунимо тражене критеријуме, чим усагласимо прописе, донесемо политике и прихватимо стандарде на тим пољима. И да то одмах почнемо да примењујемо, не чекајући да уђемо у ЕУ. То би за наше компаније значило исте услове пословања и повластице какве имају и привреде чланица, олакшало би им пословање и смањило трошкове, обезбедило приступ одговарајућим ЕУ фондовима", казао је Чадеж.

Додао је да је свака од земаља на Западном Балкану у некој фази процеса евроинтеграција и сарадње са ЕУ.

"Ако желимо да наши грађани и привреда виде и осете предности и директне користи приближавања ЕУ, најбољи начин је да то што смо усагласили са ЕУ прописима и стандардима, почнемо одмах да примењујемо, да се у том делу укључимо у заједничко тржиште и пре него што постанемо чланица ЕУ. Такво фазно прикључивање је лакше, боље и сигурније и за ЕУ. Посебно када се зна да је у прошлости имала проблеме примајући земље које нису биле у потпуности спремне за чланство, односно за које није знала колико су у пракси способне да поштују и примењују стандарде ЕУ", рекао је Чадеж.

На питање шта су отежавајуће околности за потпуну либерализацију сарадње привреда на Западном Балкану, рекао је да су то, пре свега, нерешени односи Приштине и Београда.

"Када постоји такав политички конфликт, нерешено политичко питање, онда је нормално да не можете да очекујете тај ниво поверења потребан за стварање јединственог тржишта. Надам се да ће ова година показати да постоји политичка воља да се суштински проблеми реше. С друге стране, постоји и воља партнера, и у Бриселу и у Вашингтону, да се реше политичка питања", указао је Чадеж.

Навео је да је други важан елемент за успостављање сарадње – поверење, јер, на овом простору се много тога издешавало, па када су политички избори, онда се распирују проблеми из прошлости.

Коментаришучи проблеме српске привреде у процесу приближавања ЕУ интеграцијама он је рекао да је највећи изазов да остане конкурентна у окружењу у коме, за сада, нема подршку капитала и фондова, коју имају чланице ЕУ.

"Знамо да не можемо да игноришемо аутоматизацију или Индустрију 4.0 која улази у све сегменте пословања. То је велики посао који нас очекује и на коме радимо. За нас је значајан ИТ сектор, по коме смо у свету већ препознати и који је у прошлој години остварио извоз софтвера за око 1,3 милијарде евра. Важно је да нашу традиционалну индустрију дигитално трансформишемо, повежемо је са дигиталном индустријом и остваримо дигиталну компетитивност у свим индустријама. То би нам донело велику предност", рекао је Чадеж.

(Бета, 20.02.2020)