Газда виче на мене, нема ти овде комунизма
Политика 21.02.2020
Добила сам посао, само још да обришем и предњи део ресторана, плочице и купатило. Купатило, смрди, прљаво као на нашој аутобуској станици. Повраћа ми се, али не одустајем. Зна овај Грк да сам ја из Србије али не зна да моја факултетска диплома у овом трену не може да напуни ни фрижидер, ни стан са намештајем.
Џони сигурно више није жив. Био је пред пензију, када смо дошли у Торонто, муж, син и ја. Те године зима је у Торонту почела већ у новембру а ми смо слетели крајем септембра. Памтим тај датум. Памтим га као што се памте рођендани. Памтим тај први лет авионом, пушачке зоне, паперјасте облаке и камен у желуцу. Испратише нас као на сахрани. Сви су плакали у Београду као да се опраштају са нама за цео живот. Одводимо им унука, брата. Братова деца мала, млађег сам
