Живот посветио ђацима у расејању

Неколико пута одјекнуло је руком затресено повеће метално звоно којим је Никола Шуица, увек шармер, дао знак за почетак вечери посвећене дијаспорском ветерану Момчилу – Моми Вучићу. Сала Културног центра Србије била је пуна, блискост пристуних сличила је породичној, а иако је цео Момин вишедеценијски париски пут био везан за српство и српски језик, ипак се, због уважавања гостију Француза, све, углавном, одвијало на језику земље домаћина. Увек има прави савет Супер човек Докторат јединствен у свету