Харви Вајнстин и сексуални предатори: Постоји ли стварно зависност од секса
Све је више славних личности који правдају поступке и понашање зависношћу од секса.
Филмски могул Харви Вајнстин осуђен је у Њујорку на 23 године затвора по оптужбама за силовање, сексуално узнемиравање и злостављање.
Вајнстин се, после хапшења 2018. године пријавио добровољно на лечење у клинику за одвикавање од сексуалне зависности, али су многи посумњали да је реч о потезу којим је желео да избегне суђење.
ББЦ новинарка Сангита Миска разговарала је са људима који тврде да пате од сексуалне зависности, како би сазнала да ли овај поремећај заиста постоји и, ако постоји, шта подразумева.
- Преклињала сам социјалну службу да ми одведе децу
- Зашто је подршка ЛГБТ особама различита широм света
- Он зависност лечи другачије: „Све почиње од трауме“
Нилин први посао у Великој Британији, кад је дошла из Централне Азије пре 15 година, био је у берзанском одељењу једне финансијске компаније којом су доминирали „алфа-мужјаци који зарађују бонусе од милион фунти&qуот;.
Она и још једна колегиница биле су једине жене у тиму, а мушкарци би каткад покушавали да их испровоцирају тако што би пуштали порнографију на великим екранима на којима треба да се приказују подаци са берзе.
„То ми се није свидело, али била сам на самом почетку каријере, тек сам учила да се сналазим у граду. Плата је била добра, а посао гламурозан, нисам то хтела да изгубим&qуот;, каже она.
„Знала сам да мушкарци из канцеларије желе да измаме реакцију - хтели су да ме шокирају. Зато сам почела сама да гледам порнографске клипове и ДВД-ове код куће, како у канцеларији не би могло да ме дотиче.&qуот;
Но, Нила се убрзо навукла. Одрастање у конзервативној породици где се никад није причало о сексу није је припремило за овако нешто.
Сваког дана размишљала би како да што пре стигне кући како би изабрала филм и сексуалну играчку и почела да мастурбира.
Описује ми процес.
- Фејсбук и Гугл у борби против зависности од телефона
- „Видим свет на другачији начин“ - слепи авантуриста који жели да обиђе целу планету
- „Хтела сам да мој син умре“
„Почиње лагано. Прво се узбудиш. Онда само гледаш и паралелно с тим ти се укључи цела машина. Сва чула су ти надражена док гледаш нешто тако узбуђујуће.
„Ум ти негде одлута. Знаш да нема назад, све док не притиснеш дугме. Свесна си да све контролишеш, сваки аспект свог ужитка, и доживљаваш оргазме које напросто не можеш да постигнеш са другим људским бићем - поготово не са мушкарцем.
„За целокупни процес мастурбације до оргазма треба ти максимално 5-10 минута, али се ти суздржаваш јер не желиш да изађеш из тог стања, које највише подсећа на опијеност.&qуот;
Служећи се техником одлагања оргазма, гледала би порнографију по два-три сата, седам дана у недељи.
Понашала се компулсивно, каже. Када не би могла да гледа порнографију, жудела би за њом. Сатима би себи то оправдавала, ма колико штетно да је постало: „Све је безбедно, нећеш закачити сексуално преносиву болест од тога што гледаш порњаву и не мораш да се шминкаш за неког. Све је по твоме.&qуот;
Међутим, да би и даље уживала на исти начин, почела је да гледа мрачније врсте порнографије.
„Почнеш са стандардном порњавом - што значи, мушкарац са женом, жена са женом, уобичајено - али после неког времена то ти више не ради посао. Тело ти се навикне на пражњење. Као код зависности од дроге, мораш да повећаш дозу, а да би је повећала, гледаш тврђу порнографију.
„Тако да почнеш да гледаш анални секс, а онда ти се после неког времена то устали као нова нормала, па мораш да нађеш нешто тврђе, и онда почнеш да тражиш екстремне сцене, на пример, редаљке.&qуот;
Нила се није осећала угодно око тога . Почела је да брине да није постала „перверзњак&qуот;, како каже.
- Вајнстин: И нагодба и суд
- Суђење Вајнстину - скандал због ког је Холивуд изговорио #МеТоо
- Азија Арђенто оптужена за сексуално злостављање
Срамота је велики проблем свакој особи која за себе верује да је зависна од секса. Од срамоте желе да се скрију, али и зађу дубље у своју присилну радњу.
„Прави коктел узбуђења и срама&qуот;, каже Нила.
Због порнографије јој се променило и како гледа мушкарце. Док би трагала за потенцијалним партнером, личност и карактер постали су јој малтене небитни.
„Гледала бих да ли им се кроз мајицу назиру плочице на стомаку&qуот;, каже. „Пенис просечне величине више ми није био довољан. Али то није добар критеријум за избор животног партнера.&qуот;
Имала је низ неуспелих веза, али је почела стварно да се плаши јер се осећала примораном да гледа филмове који садрже насиље над женама да би остварила жељено стање опијености.
„Морала сам да се запитам: шта је следеће? Хоћу ли на крају гледати 'снаф филм' само да бих задовољила своју зависност?&qуот; каже она.
Нила се одселила из Ситија, пословног дела Лондона, у предграђе и прошла обуку за терапеуткињу.
Сада, у четрдесетим, специјалност су јој други пацијенти који верују да су зависни од секса. Образовала се на клиници Лорел Центар, у централном Лондону, једној од свега неколико клиника у Великој Британији које пружају овако специјализовану подршку.
Већина државних здравствених система у свету не признаје зависност од секса као стварну болест. Процењује се, међутим, да се сваке године у Великој Британији стотине, ако не и хиљаде, људи обрати за помоћ. Већином су мушкарци.
Постоји ли зависност од секса?
- Светска здравствена организација недавно је додала &qуот;компулсивно-сексуални поремећај&qуот; на своју листу (пре)познатих поремећаја.
- Британски Национални здравствени систем не признаје зависност од секса као болест - и не води званичне статистике
- На веб-страници Националног здравственог завода посвећеној зависности пише да се зависност најчешће везује уз коцку, дрогу, алкохол и никотин - и додаје: &qуот;бити зависан од нечега значи осећати симптоме кризе када се то не добије&qуот;
- На приватним клиникама у Уједињеном краљевству тврде да им се сваке године за помоћ обрате стотине, ако не и хиљаде, људи
Разлог за ово можда делом лежи у томе што жене више осећају стид и теже им је да признају да имају проблем. У сваком случају, међу онима који се обраћају за помоћ око ове зависности, Пол је типичнији пример - и зато што је мушкарац, али и зато што је он узбуђење налазио преко секса, не преко порнографије.
Данас у педесетим годинама, отмено одевен у блиставо белој кошуљи и сакоу, Пол ми прича како је његова зависност почела пре 30 година на универзитету. Волео је девојку, али му, једног дана, то више није било довољно.
„Волео сам је, стварно јесам, али сам из неког разлога отишао код проститутке&qуот;, каже он.
„Очајнички сам желео узбудљив сексуални сусрет, а знао сам да је то нешто што не треба да радим. Никад је нисам преварио са неком другом девојком, али ово је ми је деловало као нешто сасвим друкчије.&qуот;
Кроз неколико недеља, понашање му се потпуно изменило.
„Имао сам истовремено шест девојака на вези, а виђао сам и две или три сексуалне раднице недељно. Малтене као да наручујеш пицу јер си гладан. Пожелим нешто, наручим доставу, заборавим и да се десило.&qуот;
Знао је да нешто дебело није у реду, каже. Али, баш кад се премишљао да ли да се неком повери, или чак затражи помоћ, добио је први посао у Лондону - и обрео се у окружењу (средини?) где се такво понашање, штавише, охрабривало.
„Живот ми је био да не поверујеш. Летео сам по свету 'конкордом', убијао се од пара, посећивао лондонске стриптиз-клубове - нађеш се у потрази за сексуалним узбуђењем са људима са којима радиш&qуот;, присећа се Пол.
„Мислио сам се, можда немам ја никакав проблем, можда сам нормалан лик.&qуот;
Чак и тако, негде изнутра Пола је изједала сумња.
Са колегама би обилазио стриптиз-барове у изласку који су звали „хиљаду и једна ноћ&qуот; - зато што би свако од њих потрошио 1,000 фунти у истој ноћи - уторком, па би то поновили у, на пример, четвртак. Али само се Пол враћао и суботом.
- Како причати о сексу и религији у конзервативном друштву
- Да ли је младима у Србији потребно сексуално образовање: „Неке девојке не знају шта је менструација“
- Могу ли феминисткиње да посећују стриптиз клубове
Као и Нила, Пол каже да је почео „да јури за екстазом&qуот;. До те мере да је, иако је хетеросексуалан, десет година имао односе и са мушкарцима.
„Потпуно сам се био пребацио са жена на мушкарце. Све што бих физички 'одигравао' било би са мушкарцима. Поуздано тврдим да у мени нема ни грама хомосексуалности. То се своди само на јурење већег узбуђења. Током целог тог периода живота, имао сам неке много лепе девојке.&qуот;
Опет исто као и Нила, и Пол тврди да је његово понашање било компулсивно. Кад не би имао сексуалне односе, жудео би за њима. Исто тако, ни њему циљ није био да достигне оргазам - већ је био навучен на скуп понашања које му претходи. И, као Нила, и он је умео да развуче искуство на читаве сате.
„Узбуђење је у загревању, у ишчекивању онога што ћеш да радиш... Последње што тад желиш је да ејакулираш пошто је онда цео процес окончан.&qуот;
Полу је дуго требало да се навуче на порнографију, пошто ју је открио са 12 година.
„Наишао сам на неке часописе код родитеља. Нашао сам их сакривене, док моји једном нису били ту. Тако да сам релативно рано био изложен порнографији. Али, ако ћемо искрено, не сећам се да сам осећао сексуално узбуђење.&qуот;
То се променило доласком брзог интернета. Тад је пажњу преусмерио са сексуалних радница на онлајн порнографију, коју би сатима гледао нетремице.
Пол је пошао на дугорочни третман подршке у Центру Лорел и данас верује да је на путу излечења. Прошле су године откад је последњи пут изнајмио сексуалну радницу, док порнографију није гледао већ месецима, тврди.
Циљ му је да се скраси са само једном женом.
„Та болест вас осами... У неком тренутку схватите да вам је време на овој планети ограничено.
„Никад нисам искусио угодан сексуални однос са неким кога волим и до кога ми је стало. То је фалило свих ових 30 година.&qуот;
У јуну 2019. године, Светска здравствена организација је званично уврстила „компулсивни сексуални поремећај&qуот; у међународну класификацију обољења.
Последњих недеља сам причала са бројним људима који верују да су зависни од секса, и више нисам сигурна да је уопште важно да ли се ово обољење назива зависношћу или не - зато што је свим тим људима очигледно потребна помоћ како би решили проблем који им уништава живот.
Што се тиче Харвија Вајнстина, и сумњи да се сместио у клинику за одвикавање од сексуалне зависности како би избегао одговорност за своје понашање, сви са којима сам причала разумели су разлику између секса уз пристанак и силовања чак и на врхунцу свог компулсивног понашања.
Нико од њих, бар колико ја знам, није починио никакво кривично дело. Како ја видим, сексуални зависници превасходно повређују себе и своје партнере - док сексуални предатори злостављају жртве а онда покушавају то нечим да прикрију.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
Све илустрације: Карен Шармејн Чанакира за ББЦ
(ББЦ Невс, 03.11.2020)
