Bob Dylan: Pakao od pesnika

Tako su i neke duše poput zvezda / a njihove reči, dela i pesme / kao snažne, brze iskre svetla / iz sjajne vulkanske kupe. / Pa gde su te vaše planine / da nadmaše takve ljude? / Ovaj čovek može da opeva / otkucaj vremena, oštrinu bola, / nemir razuma i shvati / dobro u čoveku i loše u čoveku. / Može da oseti mržnju borbe, / ljubav pravde, jezu razaranja / brzinu svetlosti, bes neuspeha / odlazak nestajanja, kraj prijateljstva, / kraj krajeva matematičkom