За псе моје луде
Правда 24.03.2020 | Правда
Најзајебанија ствар у свакој ситуацији на свету је што смо, поред све стварне или лажне бриге и скромности, увек сви понаособ себи најпаметнији и најважнији на свету. Солипсизам пар екселанс. Гледам псе. Они ништа не знају. Само раде, истог тренутка. Марљиво брину о сопственим истинским потребама. А чини ми се да их највећи део ситог дана воде знатижеља, радост и љубав. Свакако не лажи и калкулације. Опет, када ауторитет подвикне, наговести или спроведе над њима нешто још драстичније послушност је
Пише: Бошко Ћирковић – Шкабо Да ли је то паметније од нашег начина? Не знам али сам, иако мислим да их баш волим, често склон да их сматрам лудима. Тако их обично наглас и назовем, кад ми у трену својим непредвидивим акцијама доведу живце и лигаменте до границе пуцања. Горда погрда је тај наш антропоморфни, егоцентрични илити солипсистички "паметни" начин. А ко нам даде ту „памет“? Све сам склонији да, себи и около, "паметујем" како је вероватније да је та сила
