Корона вирус и превенција: Зашто је толико тешко не додиривати лице
Да бисмо спречили да болести као што је корона вирус уђу у тело, лекари и званичници јавног здравља саветују да избегавамо да додирујемо очи, нос и уста. Али то је много лакше рећи него учинити.
Од свих понашања на основу којих се разликујемо од остатка животињског света, једно може да буде прилично забрињавајуће током епидемије неке болести.
Ми смо међу ретким врстама познатим по томе да се додирујемо по лицу а да тога нисмо ни свесни.
А то помаже у ширењу болести као што је нови корона вирус (Ковид-19).
Зашто то радимо и како можемо да смањимо то несвесно понашање?
- Корона вирус: Како да се заштитите
- Корона вирус све ближе - колико је Србија спремна
- „Алкохол где ставите, ту корона вирус не расте&qуот; - колико су тачне изјаве политичара и лекара из Србије
„Фестивал пипкања&qуот;
Сви додирујемо лице са фасцинантном учесталошћу.
Посматрачка студија из 2015. године која је анализирала студенте медицине у Аустралији показала је да чак ни они нису могли против тога.
Можда би студенти медицине требало да су свеснији опасности од других, али су они и даље посезали за својим лицима не мање од 23 пута по сату, што је укључивало честе контакте са устима, носом и очима.
Званична тела јавног здравља и професионалци, укључујући Светску здравствену организацију, (СЗО) кажу да је овај „фестивал пипкања&qуот; веома опасан.
Савети у вези са Ковидом-19 најчешће истичу важност мировања руку, колико год ми водили рачуна о томе да их перемо.
- „Не плашим се корона вируса - страх ме је што смо изгубили слободу“
- Корона вирус: Теорије завере, лажне вести и заблуде
Зашто то радимо?
Људи и неке примате не могу против тога, чини се - а то има везе с начином на који смо се развили.
И док већина врста додирује лица као вежбу чишћења или као начин да отерају разне досадне штеточине, ми и неке примате радимо то и из разних других разлога.
Понекад то делује као механизам умиривања, према Дашеру Келтнеру, професору психологије на калифорнијском Универзитету у Берклију, у САД, а у неким другим приликама користимо пипкање лица несвесно да бисмо флертовали или као „завеса на сцени, да затворимо један чин друштвене драме и уђемо у следећи.&qуот;
Други стручњаци за бихевиоралну науку закључили су да је додиривање самог себе начин да помогнемо при контролисању емоција и нашег распона пажње.
Мартин Гринвалд, немачки психолог и професор на Универзитету у Лајпцигу, каже да је то „фундаментално понашање наше врсте&qуот;.
„Додиривање самог себе су само-регулишући покрети који обично не служе за комуникацију и често се обављају са мало или без имало свесности&qуот;, рекао је Гринвалд за ББЦ.
„Они играју кључну улогу у свим когнитивним и емоционалним процесима. Они се дешавају код свих људи&qуот;, додао је професор, који је аутор књиге из 2017. године под насловом Хомо Хаптикус: Зашто не можемо да живимо без чула додира.
Проблем са додиривањем самог себе је тај што наше очи, нос и уста представљају врата за сваку врсту „гадости&qуот; које улазе у наш организам.
Ковид-19 се, на пример, преноси са особе на особу преко капљица из носа или уста које отпушта заражени појединац.
- Корона вирус: Савети за људе са нарушеним здрављем
- Живот у доба корона вируса: Шта кажу Балканци који живе у Кини
Али ми можемо и да се заразимо након што додирнемо предмете или површине које су биле у контакту са вирусом.
И док експерти и даље проучавају ову нову врсту, корона вируси су познати по томе да су отпорни а неки су успевали да преживе на површинама чак девет дана.
Издржљивост
Ова издржљивост чини опасну комбинацију са нашим додиривањем лица.
Тим састављен од америчких и бразилских истраживача је 2012. године открио је да је узорак насумично одабраних људи додиривао површине у јавном простору више од три пута на сваки сат.
Такође су посезали за устима и носом „око 3,6 пута на сваки сат&qуот;. То је много мање од стопе од 23 пута на сат за аустралијске студенте медицине, можда зато што су они посматрани док су седели на предавањима, уместо напољу где има много више тога што би могло да им одврати пажњу.
За неке здравствене стручњаке, ова склоност ка додиривању себе јача је мотивација за коришћење маски за лице као средство заштите против вируса него само ради ношења као филтера.
„Ношење маске може да смањи склоност људи ка додиривању лица, што је велики извор заразе без одговарајуће хигијене руку&qуот;, објаснио је Стивен Грифин, професор са Универзитета у Лидсу.
Које кораке можемо да предузмемо?
Али које кораке можемо да предузмемо да макар смањимо учесталост којом додирујемо наша лица?
Бихевиорални научник Мајкл Холсворт, професор са Универзитета Колумбија који је радио као саветник за британску владу под премијером Дејвидом Камероном, објашњавао је да је заиста тешко тај савет преточити у праксу.
„Рећи људима да не раде нешто што се дешава несвесно класичан је проблем&qуот;, рекао је он за ББЦ.
„Много је лакше рећи људима да перу руке чешће него их навести да ређе додирују лице.&qуот;
„Нећете имати успеха ако неком само кажете 'не ради несвесну ствар'.&qуот;
Холсворт, међутим, верује да постоје извесне технике „гуркања&qуот; које могу да помогну.
Једна од њих је да постанемо свеснији колико често додирујемо лице.
„Кад се ради о физичкој потреби, као што је свраб, на пример, можемо да нађемо неку замену у понашању.&qуот;
„Користите надлактицу. Смањујете ризик, чак и ако то није идеално решење.&qуот;
- Зашто трећина грађана Србије не пере руке после тоалета
- Корона вирус: Какви су симптоми и шта ради телу
Препознавање окидача
Бихевиорални стручњак такође препоручује да покушамо да схватимо зашто се додирујемо.
„Уколико препознамо ситуације које покрећу додиривање, можемо нешто да урадимо по том питању&qуот;, објаснио је Холсворт.
„Људи који додирују очи могу да носе сунчане наочаре.&qуот;
„Или само да седну на руке кад осете да би могло да уследи додиривање.&qуот;
Можемо да прибегнемо и методама које ће дати нашим рукама нешто да се занимају - фиџет спинер или лопте за стрес, на пример - нарочито у оним тренуцима кад су нам палчеви докони.
Али они онда морају често да се дезинфикују.
„Белешке за самог себе&qуот; које нас подсећају да не додирујемо лице такође могу бити од помоћи.
„Уколико неко зна да је склон компулзивном понашању, може да замоли пријатеље или родбину да их упозоравају&qуот;, предложио је Мајкл Холсворт.
Шта је са ношењем рукавица као подсетником? То је лоша идеја уколико се не перу или не мењају онолико често колико и прање руку - иначе ће и оне онда бити контаминирана површина.
Добро старо прање руку постиже много тога
Кад се све сабере и одузме, ништа не може да замени важност редовног прања руку и додатног посвећивања пажње хигијени.
„Не морамо да чекамо вакцине и лекове&qуот;, рекао је генерални директор Светске здравствене организације Тедрос Адханом Гебрејесус на конференцију за штампу 28. фебруара.
„Ово су ствари које сваки појединац може да уради већ данас да би заштитио себе и друге&qуот;, додао је доктор Тедрос.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 03.25.2020)
