Jedan, sasvim, (ne)običan četvrtak u Pirotu

Osvanuo je lep dan u Pirotu, četvrtak 2. april. Raduje me nije bilo mraza, pa će voćke roditi. Sa mojim malim šnaucerom bio sam u jutarnjoj šetnji, tek koliko da kuca kaka i piški. Pa normalno, kuce piškaju i kakaju. Od poznatih sretoh Vladu carinika. Nema naroda na ulicama. Velim, dobro je što je tako. Dobri su ovi Piroćanci, pomislih, pa se ugrizoh za jezik. A ko sam ja, zar ja nisam Piroćanac? Jeste da me vuče Morava i rodni kraj, ali ja sam Piroćanac. Ovde se