Привреда, економија и корона вирус: Хоће ли пандемија поништити глобализацију

Глобализација је једна од кључних речи последњих 25 година.

Можда ће вам она деловати као прилично необичан концепт, будући да ће вам сваки економски историчар рећи да су људи трговали преко огромних раздаљина вековима, ако не и миленијумима.

Да бисте то знали, довољно је само да баците поглед на средњовековну трговину зачинима или Источноиндијску компанију. Али суштина глобализације заправо је у размерама и брзини међународног пословања, који су експлодирали у последњих неколико деценија све до неприкосновених висина.

• Привреда у доба короне - Србија представила мере помоћи
• Могу ли да добијем отказ за време корона вируса
• Корона вирус: Кад ће се пандемија завршити и живот вратити у нормалу

Лакше путовање, интернет, крај Хладног рата, трговински споразуми и, најновије, брз раст економија, заједно чине систем који много више зависи од тога шта се дешава на другом крају света него икада пре.

Због чега је ширење корона вируса, илити Ковида-19, имало толики тренутни економски ефекат.

Професорка Беара Јаворчик, главна економисткиња Европске банке за обнову и развој, каже да је брзина промена у глобалној економији у последњих 17 година оставила дубок траг.

„Кад погледамо уназад 2003. годину и епидемију Сарса, Кина је тада чинила 4 одсто глобалне производње&qуот;, каже она. „Кина сада чини четири пута толико, 16 одсто. То значи да шта год да се дешава у Кини данас, то има утицаја на свет у много већој мери.&qуот;

Глобализацијом може лакше да се објасни зашто је скоро свака већа фабрика аутомобила у Великој Британији зауставила производњу - оне зависе од продаје и компоненти из свих делова света. Кад су оба пресушила, просто су стали са прављењем кола.

Богатство и здравље Кине, стога, важно нам је много више него што је некад било, али то није само питање размера - постоји и један много дубљи проблем са глобализацијом.

Ијан Голдин, професор глобализације и развоја с Универзитета у Оксфорду и аутор књиге „Ефекат лептира: Како глобализација ствара системске ризике и шта урадити поводом тога&qуот;, каже да се „дозволило да се ризици загноје, постали су хронично стање глобализације.&qуот;

То, каже он, не само да може да се види сада, већ и у кредитном краху и банкарској кризи 2008. године и рањивости интернета на сајбер нападе. Нови глобални економски систем са собом носи огромну корист, али и огромне ризике.

Иако је он помогао да се повећа зарада, да се убрзано развију привреде земаља и милиони људи извуку из сиромаштва, то се десило и уз изузетно велик ризик од заразе, било финансијске или здравствене.

Шта, дакле, ова најновија криза значи за глобализацију?

За професора Ричарда Портеса, професора економије у Лондонској пословној школи, очигледно је да ће ствари морати да се промене, зато што су фирме и људи сада схватили колико су до сада ризиковали.

„Погледајте само трговину&qуот;, објашњава он. „Једном кад су се ланци снабдевања прекинули због корона вируса, људи су почели да траже алтернативне добављаче код куће, чак и ако су били скупљи.&qуот;

„Кад људи нађу домаће добављаче, наставиће да сарађују с њима… због тих препознатих ризика.&qуот;

Професорка Јаворчик слаже се с овим и сматра да ће комбинација тих фактора значити да ће западна фабричка индустрија почети да враћа посао кући или да ради „ришоринг&qуот;, како се то стручно зове.

• ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
• МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
• ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ВАКЦИНА? Досадашњи напредак у истраживањима
• КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више

„Мислим да ће трговински рат [углавном између САД-а и Кине], у комбинацији са епидемијом корона вируса, довести до тога да компаније озбиљно почну да схватају ришоринг&qуот;, каже она.

„Они ће ришоровати активности које могу да буду аутоматизоване, зато што ришоринг доноси извесност. Не морате да бринете о вашој националној трговинској политици, а пружа вам могућност и да вашу базу снабдевања учините разноврснијом.&qуот;

Међутим, ово нису само добре вести за западне економије, које ће сада вероватно помислити да су постале сувише зависне од глобализације. Уместо тога, то функционише у оба правца.

Суштина великог дела глобализације није у превожењу произведене робе по свету, већ и у превожењу људи, идеја и информација; што је нешто у чему смо ми у Великој Британији и другим западним економија веома добри.

Како истиче Дејвид Хениг, директор Британске трговинске политике при Европском центру за међународну политичку економију: „Услужни сектор мора да је претрпео велик ударац, погледајте само конкретно туризам и универзитете.&qуот;

„Сигурно влада велика забринутост због броја нових уписника на западне универзитете ове јесени. То је огромна извозна индустрија, многи универзитети зависе од кинеских студената, на пример.&qуот;

• Како храна са српских пијаца стиже до вас у доба короне
• Хоће ли топлије време заиста убити Ковид-19
• Корона и свакодневна питања: Ко ради, а ко не ради током ванредног стања

Идеја да је суштина глобализације у премештању производње или ланаца снабдевања у јефтиније азијске земље сувише је поједностављена. Она је довела и до масовног повећања броја страних студената спремних да плате студирање на нашим колеџима и универзитетима и огроман прилив богатих туриста који желе да троше новац код нас, да наведемо само два пословања у услужном сектору.

Успоравање или поништавање глобализације заиста ће тешко погодити ове гране. Упркос томе, професор Голдин мисли да ће ова пандемија довести до огромних промена и да је „2019. била година врхунца фрагментације ланца снабдевања&qуот;.

Иако се неки од ових фактора већ осећају, као што су 3Д штампање, аутоматизација, потражња за прилагођавањем конкретним потребама и брза испорука, баш као и протекционизам, чини се да Ковид-19 само може да убрза тај процес.

Право питање, међутим, није да ли ће се ове промене десити, већ колико ће далекосежне бити и како ће се оне решити?

Професор Голдин има прост и живописан начин да објасни наше опције - хоће ли резултат више личити на оно што се десило после Првог или после Другог светског рата?

Могли бисмо, као после 1918. године, да добијемо слабе или слабије међународне организације, пораст национализма, протекционизам и економску кризу. Или, као после 1945. године, више сарадње и интернационализацију, као што су били Бретон Вудс, Маршалов план, УН и Општи споразум о царинама и трговини.

• Корона вирус и школа у Србији: Како сам опет пошао у први разред
• Корона вирус: Они праве заштитне визире за српске лекаре помоћу 3Д штампача
• Корона вирус у Њујорку: „Ако вас виде да им идете у сусрет без маске, прећи ће улицу&qуот;

Професор Голдин остаје безбрижан, али је забринут око тога ко ће преузети вођство. „Можемо да будемо оптимистични, али свакако не видимо да лидерство креће из Беле куће&qуот;, каже он. „Кина не може да преузме узде, а Велика Британија не може да води Европу.&qуот;

Ту бригу дели и професор Портес који истиче: „Лондонски самит Г20 из 2009. године договорио је пакет међународне сарадње у вредности од једног трилиона долара, а чак се и Немачка томе прикључила. Али сада не постоји лидерство у Г20, а САД је одсутна са међународне сцене.&qуот;

Хоће ли глобализација бити поништена? Вероватно неће, то је сувише важан економски развој догађаја да би се тако нешто десило, али би могла да буде успорена.

Веће питање је, међутим, јесмо ли научили лекције из ове кризе? Хоћемо ли научити да препознајемо, контролишемо и регулишемо ризике који делују као саставни делови глобализације? Зато што изгледа као да влада велика несташица сарадње и лидерства који су неопходни да би се то десило.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.10.2020)