Тераса као стилисх симбол слободе у изолацији

Кад сам пре коју годину између два посла непланирано добио месец дана пландовања у златну (и много топлију него што је очекивано) београдску јесен, први слободан дан сам искористио да средим терасу. Она није велика, али по стандардима београдске послератне градње. Не подсећа на фантастичне терасе какве видимо у Фелинијевим филмовима, нити је била скоцкана по мери Инстаграма. Али уз столице, нешто биљака и пар детаља довучених са путовања уместо сувенира,