Марсијанска елегија

Божи Копривици Мијењао сам градове ко чарапе У једном сам био господин с фраком, пио птичије млијеко Сањао на финском језику, клатио се заједно са сунцокретима мађарским пустопољинама, под руку с Лајошем Кашаком Без сумње тај град још нема темеље изван мог сна Стога сам морао да путујем, рат је заклопио киклопско око Из ноздрва сам тешко могао избити мирис коњских покривача Моја кожа је памтила избјегличке деке Као кад сам дркао у колиби од иверице Стругао