Корона вирус и Косово: Поштујеш једне мере, кршиш друге
Они који живе на Косову за ББЦ на српском говоре како се сналазе у борби против корона вируса, али и са различитим мерама.

Јована Стојановић живи у северном делу Косовске Митровице, а Дурата Прокши у јужном. Дели их мост који се пружа преко реке Ибар, али и два система мера у борби против вируса корона.
Од 15. априла на снагу ступају нове мере косовског Министарства здравља, по којој старији од 16 година могу дневно да изађу напоље само сат и по времена.
А у северном делу Косовске Митровице, следе се и одлуке које је прописала Влада Србије - а то је карантин од 17 сати поподне, а често и општа изолација викендом.
Међу скоро два милиона становника Косова, забележено је 387 случајева заражених корона вирусом. Преминуло је осам, а опоравило се 66 људи.
- Како је корона вирус зближио Београд и Приштину
- Беким Фехмиу на ничијој земљи
- Митровица - један град
„Двоструки систем је потпуно збунио грађане&qуот;, каже Јована.
„Многи не знају и нису сигурни које одредбе да поштују, Владе Србије или Косова. Неки поштују обе, а неки крше одређене&qуот;, каже Јована.
Дурата живи у јужном, а ради у северном делу Митровице.
Она Србе учи албански, а Албанце српски. Од појаве корона вируса и двоструких мера престала је да ради.
И Драган и Тамара живе у Митровици. Они су бег од корона вируса и мера пронашли - на селу.
Нове мере Министарства здравља Косова
- Сви старији од 16 година могу да изађу напоље само сат и по времена дневно
- Распоред изласка организован је у седам група од седам ујутру до 22:30 часова и зависи од претпоследњег личног броја
- Забрањено је кретање са другом особом
- Старијим од 65 година је препоручено да не излазе
- Грађани су у обавези да носе маске кад изађу
- Такође је забрањено кретање возила
- Казне за непоштовање мера су од 1.000 до 2.000 евра за становништво, од 3.000 до 8.000 за фирме, а одговорна особа у фирми казниће се од 500 до 1.500 евра
Збуњеност и пометња
Драган и Тамара имају исти претпоследњи број тако да могу да излазе напоље по новим мерама рано ујутру.
„Видећемо како ће ова мера да функционише и колико ће се људи придржавати.
„Мислим да је влада донела ову одлуку због повећања броја случајева&qуот;, додаје он.
Драган каже да ће се мере сада пренети вероватно на све општине на Косову.
„У Северној Митровици је због већег броја заражених до сада био уведен карантин и ограничење кретања од поднева до шест ујутру, док у јужној Митровици та мера није била на снази&qуот;, објашњава он.
На северу Косова се, каже Драган, поштују и мере које је увела Владе Србије преко кризних штабова у српским институцијама и мере Владе Косова.
„С тим што санкције може да врши само локална косовска полиција и то за мере косовске Владе&qуот;, каже он.
Од када је забележен први случај корона вируса на Косову, Јована је избројала барем четири различите мере у северном делу Митровице.
„Од 10. априла нам је било дозвољено кретање од шест ујутру до подне&qуот;, прича Јована.
„И то је предвиђено да ће трајати наредних 14 дана&qуот;.
До тада је на снази били одлука да нема кретања у периоду од 17 часова до шест ујутру.
„То је створило је пометњу у продавницама, људи су почели да купују додатно, а било је и редова и чекања&qуот;, додаје она.
Исто тако, само је осванула одлука да нема кретања између северног дела Косовске Митровице и Звечана, док су до пре недељу дана били један карантин, каже.
„То је такође створило пометњу код народа, јер су ове две општине веома повезане&qуот;.
Јована ипак каже да су људе „највише збуниле мере које је увео кризни штаб општина по српском систему, где се поштују одлуке Владе Србије&qуот;.
Ово није све.
Косово је у једном тренутку, пре око месец дана, имало и полицијски час у сва слота - од десет ујутру до 16 часова и од 20 до шест ујутру.
„Тако да смо неколико дана, пошто су се поштовала оба полицијска часа, кретали само до десет ујутру и од 16 до 17 часова&qуот;, објашњава она.

Затворени градови
Мере које су до 15. априла постојале и које је прописала Влада Косова подразумевале су да у 17 часова поподне почиње полицијски час, а људима је саветовано да не излазе напоље како би се дружили или забављали, каже Дурата.
„Косово је још забранило и улазак у земљу, а увело је и карантин у студентским домовима за оне који уђу на Косово. Затворени су и паркови&qуот;, додаје она.
„У градовима у којима је забележено највише случајева, не може се ни ући ни изаћи.&qуот;
Нема посета, нема кафенисања
Дурата живи са породицом, па јој је мало лакше јер може да их види.
Најтеже јој пада да остане код куће и да излази само када је неопходно.
Она мисли да се Косово предано бори против ковида-19, али да им „на руку не иде лепо време јер су људи почели да губе стрпљење и вољу да остану код куће&qуот;.
Дурата се нада да ће ускоро успети да организује посао тако што ће радити са ученицима који уче српски или албански - преко интернета.
„Моја свакодневица се драстично променила и то је велики изазов.
„За сада покушавам да другачије организујем време и да пронађем ствари које могу да радим и од куће, као и да се занимам&qуот;, каже она.
Драган и Тамара су на селу. Обоје раде од куће.
„Активни смо физички, ја трчим скоро сваког дана, Тамара вози бајс. До сада је то било могуће, али увођење нових мера ће то можда онемогућити&qуот;, каже Драган.

Родитељи су им у истој општини па иду код њих барем једном недељно.
„Остатак породице не виђам, а од када су власти почеле са мерама свели смо виђања са пријатељима на минимум&qуот;, каже Драган.
„Буквално само са две пријатељице се још виђамо и не ширимо круг контаката. За празнике ћемо вероватно бити на селу због нових мера које је влада у Приштини донела&qуот;.
Јована ради у омладинској организацији и студира. Од када је уведено ванредно стање, ради од куће, а када иде до продавнице, носи рукавице и маску.
„Како имамо двориште, гледамо да сваки тренутак будемо вани, јер је то велика предност данас.
Са широм породицом се углавном чује телефоном, „нема контаката, а и не живе близу&qуот;.
„Чак смо и са комшилуком свели контакте на најосновније. Нема посета, нема кафенисања&qуот;, каже Јована.

„Смањење очекивања и комфора&qуот;
Драган каже да „с обзиром на то шта смо све колективно преживели последњих 30 година на Балкану, ми прилично ок доживљавамо смањење очекивања и комфора&qуот;.
„За сад, осим те немогућности социјализације, кафе са пријатељима која се преселила у онлајн и виртуелно, не могу да кажем да ми нешто претерано тешко пада&qуот;, каже он.
Ипак, каже да постоји одређена доза неспокоја услед неизвесности.
„У контексту могућих глобалних развоја догађаја, утицаја на економију и политику и слично, а на личном плану, бриге за ближње&qуот;, признаје он.
Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

- ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
- МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
- ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ВАКЦИНА? Досадашњи напредак у истраживањима
- КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.15.2020)
