Бацил се вратио
Данас 18.04.2020 | Пише: Небојша Брадић
Ауторски текст редитеља Небојше Брадића поводом 40 година од смрти Жана Пола Сартра и шест деценија од одласка Албера Камија „Бацил куге никада не умире и никад не нестаје, може десетинама година спавати у намештају и рубљу, стрпљиво чекати у собама, подрумима, сандуцима и марамицама и старим хартијама и може бити да ће доћи дан када ће на несрећу људи и њима за поуку, куга пробудити своје пацове и послати их да угину у каквом срећном граду.“
(Албер Ками, „Куга“). Париз је 1943. део нацистичке Немачке. То је подељени град. Један део његових становника гледа у Вишијевски режим, други у Покрет отпора, Де Гола и савезнике. То је раскршће различитих путева који су често супротстављени један другом. Да сте тада живели у Паризу, без обзира шта учинили, били бисте лично одговорни за будућност. Могли сте да постанете издајник, херој, фашиста, борац за слободу… Ово је истина о сваком времену, али је било
