Šta ja znam o fudbalu, šta muž zna o kuvanju i druga otkrića karantina
RTS 22.04.2020
Oduvek sam volela da planiram. Ponekad i relativno daleku budućnost. Sa desetak godina sam opisala baki kako bih želela da opremim potkrovlje vikendice, koje će biti „samo moje kad porastem“. Rekla je: „Biće, nek je zdravlja.“ Kasnije sam njoj i deki opisivala buduće studentske dane u „dalekom velikom gradu…“. Rekli su: „Da smo živi i zdravi…“
Kad si mlad, nestrpljivo čekaš život i „ceo svet je tvoj“. Iz nekog ultraliberalnog krila, kasnije tokom života, kada dođu deca, porodica i neka ozbiljnija vremena, okrećeš se sve više i više ka konzervativnijim shvatanjima. Naravno, ima izuzetaka. Nisam ta. Kad si zdrav – nedovoljno ceniš to što ti „ne fali ništa“. Kad si slobodan – ne razmišljaš o bilo kakvoj verziji života „u četiri zida“. Kad možeš da biraš – kao da ne postoje oni koji imaju samo jedan, ili
