Шта ја знам о фудбалу, шта муж зна о кувању и друга открића карантина
РТС 22.04.2020
Одувек сам волела да планирам. Понекад и релативно далеку будућност. Са десетак година сам описала баки како бих желела да опремим поткровље викендице, које ће бити „само моје кад порастем“. Рекла је: „Биће, нек је здравља.“ Касније сам њој и деки описивала будуће студентске дане у „далеком великом граду…“. Рекли су: „Да смо живи и здрави…“
Кад си млад, нестрпљиво чекаш живот и „цео свет је твој“. Из неког ултралибералног крила, касније током живота, када дођу деца, породица и нека озбиљнија времена, окрећеш се све више и више ка конзервативнијим схватањима. Наравно, има изузетака. Нисам та. Кад си здрав – недовољно цениш то што ти „не фали ништа“. Кад си слободан – не размишљаш о било каквој верзији живота „у четири зида“. Кад можеш да бираш – као да не постоје они који имају само један, или
