Autobuski ljubimci
Danas 24.04.2020 | Piše: Radomir Ličina
To što sam se pre oko tri nedelje ‘zarekao’ da (više) neću biti u vikend redovima the walking dead ljudi (penzionera), koji rano rane da bi ugrabili nešto ‘sreće’ u vidu onog što im je neophodno da dočekaju sledeći vikend, ne znači da sam (bio) spreman da kod kuće sedim ili ležim i, kao Bosna, ‘šaptom padnem’ zbog atrofiranih mišića i volje savremenog Mehmeda II Osvajača, Aleksandra (Trećeg?).
Rešio sam da – uprkos stava ‘bolje polovine’ i reči jednog duhovitog komšije da će „iz inata“ ostati kućama – prihvatim velikodušnu milost ‘Gospodara Srbije’ i iziđem na koliko-toliko čist beogradski vazduh u polučasovnu šetnju, kojom nam se udeljuje bar jedna osmina privilegije što je uživaju kućni ljubimci. I, u istorijski utorak 21. aprila, u 20:15 – da bih izbegao prvi i drugi talas polučasovnih izbeglica iz kućnog zatvora – smelo sam iskoračio iz zgrade u
