Риболов и криминал: Зашто би Бангладеш могао да остане без рибе

Већина рибљих врста је у опадању, док су неке на ивици изумирања, каже се у извештају о рибљим залихама у Бенгалском заливу.

„Нека мора на свету, као што је Тајландски залив, остала су потпуно без рибе&qуот;, рекао је за Бенгалски сервис ББЦ-ја један од аутора извештаја Саједур Рахман Чаохури.

„Не желимо да наш Бенгалски залив заврши исто тако.&qуот;

• Научници у борби против ловокрадица - лажни рогови носорога стижу на тржиште
• Кашмир, најквалитетнија вуна на свету, пред нестајањем
• Како спасити црвене панде

Стотине великих пловила лове рибу у неодрживим количинама, сугеришу посматрачи. Локални рибари кажу да влада жмури док кочари, рибарски бродови који лове мрежом по дну, траже кључне рибље врсте од којих они зависе.

Извор пресушује

Бангладеш је једна од најгушће насељених земаља на Земљи, са становништвом нагураним у ушћа река која се изливају у Бенгалски залив.

Живот најмање 1,5 милиона људи у земљи зависи од риболова, а риба остаје најважнији извор животињског протеина за целокупно становништво.

Али трогодишњи извештај чију је израду наручила влада показује да су највеће и највредније врсте, као што су тиграсте козице и индијски лосос, готово потпуно нестале.

Јасим је рибар који ради из луке Читагонг већ 35 година. Он каже да је до пре неколико година морао да плови свега пар сати да би ухватио рибу, али сада он и његове колеге морају да путују и до 20 сати пре него што пронађу било шта.

„Има много врста риба које смо некад ловили а које ових дана не можемо уопште да нађемо&qуот;, каже Јасим.

Он и други традиционални или рибари мањег обима за оскудицу криве присуство великих рибарских бродова у заливу.

Рибари ван контроле

Уз обалу Бангладеша има око 270 рибарских бродова који лове на мреже, од којих највећи може да ухвати до 400 тона риба сваки пут кад исплови, што је 20 пута више од количине коју ухвати највеће традиционално пловило.

„Истински се бринемо да бисмо, уколико се интензитет рибарења ускоро значајно не смањи, могли да изгубимо ресурсе за неколико будућих генерација&qуот;, каже Чаодури.

Новац који влада добија од дозвола зате бродове само је мали део профита који прави шачица компанија што држе индустријско флоте.

Ове компаније продају и тргују рибарским дозволама које је влада издала пре много година, што отежава министарству за риболов да контролише количину пловила која раде.

Нови закон који ће министарству дати овлашћење да укине старе дозволе тренутно се налази на изгласавању у парламенту.

Али инспектори из министарства често завршавају на суду зато што их туже рибари које лове мрежом због покушаја да спроведу постојеће законе и ризикује да буду позвани лично на одговорност уколико изгубе.

Виши званичник из Министарства за поморску трговину, капетан Мухамед Ђиасудин Ахмед, рекао је да не би требало издавати нове дозволе рибарима све док не буде било конкретних информација о залихама рибе.

„Уколико се ово буде наставило, онда ће наши рибњаци остати без риба&qуот;, каже он.

Зато што је рибе све мање, рибари су почели да траже хилсу, врсту кључну за преживљавање традиционалних рибара и сигурност прехрањивања за Бангладеш.

Угрожена прича о успеху

Хилса, врста харинге и национална риба Бангладеша, једина је врста која показује неке знаке опоравка.

Већ неколико година влада је увела годишњу забрану од 22 дана на рибарење хилсе која ступа на снагу сваког октобра.

Сезонска забрана пружа хилси време да се пресели из залива у речне рукавце како би се тамо мрестила.

Као надокнаду, влада традиционалним рибарима додељује државну помоћ од око 20 килограма пиринча по домаћинству да у то време не рибаре.

Али многи кажу да имају проблема да прехране породице и да се суочавају са финансијском пропашћу током тог периода.

Кад је у мају прошле године влада најавила да додаје још једну забрану од 65 дана на све рибарске активности без олакшица у виду државне помоћи, стотине рибара изашло је на улице да протестује.

Забране су помогле да се опораве залихе хилсе, али традиционални рибари нису они који убиру плодове овога, према речима Чаодурија.

„Иако очување хилсе погађа милионе сиромашних рибара, највећи део повластица одлази индустријским рибарима који хватају хиљаде тона хилсе а не доносе много социјалне користи или прихода влади&qуот;, каже он.

Опоравак хилсе привукао је и „супер рибаре&qуот; из иностранства, који су опремљени да траже и нападају јата хилсе.

Стиже нова претња

Супер рибари имају двоструке капацитете у односу на постојеће индустријске бродове.

Због величине и снаге мотора довољно су брзи да ухвате хитру хилсу и имају сонарну опрему која им помаже да проналазе јата.

Четири ова огромна брода стигла су у Читагонг из иностранства прошле године.

Бангладешки превозници купили су четири супер кочара који су укотвљени у луци и тврде да имају права да их користе за рибарење.

Два од четири брода, Си вју и Си винд, некада тајландског порекла, предмет су упозорења Интерпола да су били коришћени за илегално рибарење у Сомалији.

Међународне организације за мониторинг ОушнМајнд и Међународна правна мисија прате супер кочаре од 2018. године и потврдиле су, уз помоћ сателитских снимака, присуство оба брода у луци Читагонг.

Према међународним законима, Бангладеш мора да обавести сомалијску владу о присуству Си вјуа и Си винда у својим водама.

Упитан за ова пловила која се налазе на црној листи, капетан Ђиасудин Ахмед је рекао: „Не знамо за присуство бродова Си вју и Си винд.&qуот;

„Прво су ушли у Бангладеш под изговором да им је потребна поправка, али су касније протерани.&qуот;

ББЦ се обратио влади Бангладеша са молбом за коментар а речено му је да је министарство за рибарење затворено због епидемије вируса корона и министар не може да одговори на питања.

Али Чаодури је забринут због утицаја који супер кочари могу да имају на залихе рибе и будућност управљања рибњацима у Бангладешу.

„Ови супер кочари су претња по морске ресурсе&qуот;, каже он.

„Уколико таква илегална пловила могу да уђу у бангладешке воде и буду регистрована без икаквих препрека, онда постоје назнаке да је Бангладеш постао сигурна лука за пловила са црне листе.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.25.2020)