Pismo iz Nice
Danas 25.04.2020 | Piše: Boris Lazić
Na rezervi Već posle desetak dana od proglašenja karatina, u stanu je nastala prava pravcata tromost: spavalo se do iznemoglosti i još je, preko toga, moglo da se spava! Prijatelji su preko sms poruka pitali kad bismo mogli da se čujemo, ali bi sami odbijali telefonske pozive pre dva popodne, dok bi se neki, baš tad, vraćali u popodnevni san.
Trebalo je, tih prvih dana, uložiti snažan napor volje da bi se ustalo na vreme (devet ujutro!) i prionulo na uobičajene poslove: prava kafa, doručak, čitanje (ponovljeno čitanje Besnila, Borislava Pekića nametnulo se samo od sebe), pisanje. Tu sam i najtanji: od početka karantina nisam stvorio nijedan stih, napisao nijednu rečenicu: naprosto, imam tu peripatetičnu potrebu da budem u pokretu, tad nadolaze asocijacije, kristalizacije, te sitne slatke epifanije koje
