Писмо из Нице
Данас 25.04.2020 | Пише: Борис Лазић
На резерви Већ после десетак дана од проглашења каратина, у стану је настала права правцата тромост: спавало се до изнемоглости и још је, преко тога, могло да се спава! Пријатељи су преко смс порука питали кад бисмо могли да се чујемо, али би сами одбијали телефонске позиве пре два поподне, док би се неки, баш тад, враћали у поподневни сан.
Требало је, тих првих дана, уложити снажан напор воље да би се устало на време (девет ујутро!) и прионуло на уобичајене послове: права кафа, доручак, читање (поновљено читање Беснила, Борислава Пекића наметнуло се само од себе), писање. Ту сам и најтањи: од почетка карантина нисам створио ниједан стих, написао ниједну реченицу: напросто, имам ту перипатетичну потребу да будем у покрету, тад надолазе асоцијације, кристализације, те ситне слатке епифаније које
Додај Наслови.нет као Google извор
