Интервју петком: Дамир Имамовић за ББЦ на српском - Људи током епидемија и криза причају приче како би преживели

Уместо да на данашњи дан буде између Брижа и Ротердама на путу ка Лондону, музичар Дамир Имамовић седи у стану у Сарајеву и покушава да, на најбољи могући начин у свету заробљеном у епидемији корона вируса, на Интернету промовише нови албум Сингер оф Талес.

Многи Имамовића сматрају уметником који је, уз велико поштовање према узорима, модернизовао севдах, истовремено успевши да приближи овај жанр млађим генерацијама и онима који иначе не слушају традиционалну народну музику.

Са фризуром из карантина у домаћој радиности, насмејан и расположен за разговор, Дамир се прво распитује како је у Београду и да ли је укинут полицијски час.

Турнеја по Енглеској и другим градовима у Европи само је померена, није отказана.

„Још увек нас хоће&qуот;, каже он.

• Божо Врећо: „Волим мачевање и алпинизам“
• Буч Кесиди за ББЦ: О фризурама, бермудама, кућним журкама и Арени
• ЛП Дуо: Романтични оптимизам у Србији

Седми албум је припремао три године, а снимио га је у Берлину са међународном екипом продуцената и музичара.

Како је његов издавач Врассе рецордс из Лондона све припремио за излазак албума у априлу, није било могуће зауставити објављивање - први сингл је изашао у јануару, а прикази и интервјуи почели да се појављују у медијима.

Нови албум увек прате и концерти, а с помало сете каже „предивну турнеју смо испланирали&qуот;.

Чак су се и неки фестивали из Италије јавили да се распитују да ли је расположен да наступа у овој земљи на јесен.

Светска севдах заједница

Севдах нема статус танга, фламенка или фада, сматра Имамовић, већ музичари„кад долазиш из мале културе&qуот;, стално морају да се објашњавају о чему се ради.

„Ми смо распадом Југославије изгубили институције и у култури и у музици. Зато сада мораш стално да 'преговараш' наше локалне идентитете с великим Западом, са начином на који њихово ухо слуша музику&qуот;, објашњава Имамовић.

Кад свира у региону бивше Југославије, где доста песама са његовог репертоара има статус класика, признаје: „Више осећам да припадам заједници&qуот;.

Емоцију коју носи севдах препознају људи широм света.

Један од највећих комплимената добио је после концерта у Мексику пре две године, када му је пришао младић и рекао: „Немам појма одакле сте, ни коју музику свирате, али ја сам све ово разумео.&qуот;

Севдах није само Дамиров животни избор, то је и традиција његове породице.

„Севдах није само врста музика, кроз њега се вукло све што сам живео, различити музички идентитети, поетска страна и борба за еманципацију и саме музике, али и људи који су се тиме бавили,&qуот; каже он.

Ко је Дамир Имамовић

• Рођен је 1978. у Сарајеву, у музичкој породици. Студирао је филозофију, а осим свирања, писања и снимања песама, бави се истраживањем севдаха као жанра.
• Његовог деду Заима Имамовића многи сматрају легендом севдаха, а отац Неџад био је активни музичар, свирао је бас у ансамблима који изводе севдах музику.
• Са Фарах Тахибеговић је уредио монографију посвећену деди, а 2016. је објавио историју севдаха (Севдах, Вријеме) преведену на енглески.
• Цењен је и међу колегама. Међу најважније сарадње убрајају се оне са Влатком Стефановским, џез пијанистом Бојаном Зулфикарпашићем и Јадранком Стојаковић. Такође, бавио се и примењеном музиком за филм и позориште.
• Ово није први Имамовићев албум објављен за страног издавача. Претходни, Двојка, са поставом Севдах Такхт, снимио је са продуцентом Крисом Екманом из групе Валкабоутс за издавачку кући Глиттербеат.

Гитару је почео да свира као тинејџер током рата 1990-тих, јер му је било досадно.

Прво је „скидао&qуот; актуелне поп-рок хитове, а затим се окренуо братовљевој колекцији плоча и класичном рок звуку Џимија Хендрикса и групе Лед Цепелин.

„На дернецима свирамо прво РЕМ, Гунс н'Росес, па се онда пређе на Ханку Палдум, у неко доба кад се сви напију на Синана Сакића&qуот;, прича Дамир.

Истраживање историје севдаха га не оптерећује кад изводи музику или пише нове песме, напротив.

Смета му „антиинтелектуални став да уметник мора да буде нека осећајна животињица и да не треба да чита или мисли&qуот;.

„А затим се ту појави неки професор универзитета који ти објасни шта си ти заправо хтео да кажеш&qуот;, закључује он.

Зазире од баналних политичких порука, али нема проблем да његову музику неко види као ангажовану.

„Осећам потребу да напакостим свим тим конзерватицима који желе да гурну ову музику у национализам&qуот;, закључује он.

• Иги Поп: „Напокон сам добио глас какав је одувек требало да имам“
• Бајага за ББЦ: За кога пева „Моје другове“, али и о политици у Србији, поезији и првом искислом концерту
• Харфисткиња Зоја Ђорђевић: Како у Србији свирати инструмент од 20.000 евра

Певач који прича приче

Наслов албума упућује на времена кризе или епидемије, када би се људи окупили и причали једини другима приче, што је описано у Бокачовом Декамерону.

Такође, Сингер оф Талес је назив књиге Алберта Лорда, америчког стручњака за епску поезију, који је тридесетих година 20. века путовао Балканом и упознавао се са традиционалном усменом поезијом овог подручја.

Лордова књига имала је велики утицај на Имамовића.

Албума је продуцирао Џо Бојд, продуцент првог сингла групе Пинк Флоид, затим албума британског фолк музичара Ника Дрејка, као и америчких алтернативних великана РЕМ и 10.000 Маниацс.

Упознали су се у Сарајеву, преко заједничких познаника, а после ручка током ког је схватио да су им размишљања о музици слична, одлучили су да сарађују.

„Ни мени ни њему се не допада тај турбофолк начин представљања наше музике на Западу&qуот;, каже Имамовић.

Пре снимања албума, Имамовић је на венчању Бојда и Андрее Гертлер, која је копродуцент Сингер оф Талес, извео песму Кафу ми драга испеци.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=лСХ9qМБиКQ0&амп;лист=ОЛАК5уи_нФЛВН1нфТ2Св0З38ТКИУхВЦ9qИВпДРзВ0&амп;индекс=3

После концерта у Пули, упознао се са контрабасистом Грегом Коеном, дугогодишњим сарадником Тома Вејтса и Џона Зорна и пожелео да свира са њим.

Поставу на овом албуму употпунили су Дерја Туркан, музичар који свира кеменче - традиционални турски инструмент с три жице - и виолинисткиња Ивана Ђурић.

„Они су изванредни музичари и људи, свирају за музику, а не за себе,&qуот; описује колеге музичаре.

Њихов утицај на албум је огроман, признаје Имамовић.

„Нећеш звати те људе, објективно музичке величине, а не дати им простора&qуот;, каже он.

„Нико неће бити бољи после короне&qуот;

Дамир је тип особе са којом можете дуго разговарати о најразличитијим темама, али немогуће је избећи питање шта ради током пандемије која је цео свет затворила куће.

„Био сам у шоку прва три дана,&qуот; каже он, додајући да је врло брзо почео да ради послове везане за промоцију албума, али и нацрт за нову књигу о севдаху.

И иначе много чита, али сад користи време за истраживање материјала за нову књигу, па се прихватио вишетомних зборника из историје.

„Радим као фриленсер већ 15 година, мени је рад од куће природно стање,&qуот; каже уз осмех.

Као и многи данас, гледа серије на Нетфликсу.

Свира, компонује, али и за своју душу аранжира омиљене народњаке и објављује их на Твитеру у серијалу „Релеасе иоур иннер народњак&qуот;, па се тако код Лепе Лукић подвуче риф Блацк Саббатх, а увод у песму Биљане Јефтић звучи као Металлица са чувеног „црног&qуот; албума.

Очекивано, пратиоци шаљу музичке жеље.

Престао је да прати „какофонију прогноза&qуот; јер има пуно посла, па, како каже, нема места апокалиптичним мислима.

Карантин због корона вируса не пореди са ратом јер је данас могуће наручити пицу док си у самоизолацији.

Подсетио се реченице новинара Озрена Кеба из књиге Сарајево за почетнике како све што човек научи у рату постаје потпуно непотребно у тренутку кад рат престане.

Оптимиста је и верује да ће свет наставити да функционише као и до сада, људи ће се дружити, ићи на концерте.

Ипак, каже да не сумња „да из ове ситуације нећемо изаћи нимало паметнији, да ћемо нешто важно научити или гласати другачије него до сада.&qуот;

„Кад ово прође, вратићемо се на фабричке поставке.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.01.2020)