Национални тим за препород села Србије: Пчеларство сигуран и исплатив посао

Копредседници Националног тима за препород села Србије Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић и члан тог тима професор Мића Младеновић истакли су да је одрживи развој пчеларства сигуран и исплатив начин да се покрене успешна производња.

"Производња меда и других пчелињих производа је занат који се учи у једној сезони, а релативно ниска улагања могу се брзо вратити. Пчеларство је повољно за оба пола и различитих нивоа знања, а у њему могу да раде и људи са благим степеном инвалидитета и старији од 50 година", оценили су они, а саопштило је Национални тим.

Наведено је да Србија има 850.000 кошница у стационираним и селећим пчелињацима, а по подацима неких удружења пчелара, има их чак око 1.100.000. У Србији је 15.000 регистрованих пчелара, а претпоставља се да се пчеларством бави 30.000 домаћинстава.

"Производња меда у Србији варира од 6.000. до 9.500 тона годишње, од чега сортне врсте меда - багремов и сунцокретов чине по трећину и још једну трећину полифлорне врсте: ливадски, цветни, медљиковац и све друге", пише у саопштењу.

Оцењено је да је приход велики и од других пчелињих производа: воска, матичног млеча, поленовог праха или пчелињег хлеба - перге, матица и ројева, прополиса и пчелињег отрова, који је у врху алтернативних препарата у санацији многих аутоимуних болести, наводи се у саопштењу.

Кркобабић је нагласио да су шансе за успех пчеларских газдинстава много веће ако се удруже у специјализоване пчеларске задруге.

"Када би се и те задруге удружиле у сложене пчеларске системе, примењујући савремене технологије и виши степен прераде, зарада пчелара била би већа, а пласман меда бржи и једноставнији. У пчеларству постоји велика развојна снага: веровали или не - извоз меда 2013. године у Србији у вредности од 14 милиона долара је био већи од извоза јунећег меса! Наш циљ требало би да буде подизање производње меда, са 6.000 до 9.500 тона, колико је износила протеклих десет година, на 12.000 тона годишње", рекао је он.

Додаје се да је у Србији 2018. године произведено око 9.000 тона меда, извезене су 2.774 тоне у вредности 12,4 милиона долара, а увезене 43 тоне меда, за шта је потрошено 266.000 евра, али, углавном, у компензационим пословима.

Цена меда у ЕУ варира из године у годину од пет до седам евра за килограм багремовог меда и четири до 4,5 евра за килограм ливадског.

Мед из Србије највише купују Немци, Норвежани и Италијани, а све веће интересовање показују земље Северне Африке, Индија, Јапан и Кина.

Национални тим за препород села Србије поручује да четворочлана породица у Србији своју егзистенцију може остварити са 200 кошница и две селидбе кошница, а напомиње да сезона у пчеларству траје само шест месеци.

"Може се очекивати принос од најмање 20 килограма меда по кошници или од 200 кошница најмање четири тоне меда, чија је вредност око 15.000 евра", пише у саопштењу.

Савремене кошнице домаће производње коштају око 6.000, а са пчелињим ројем око 12.000 динара.

Неопходна опрема је за алат отварање кошница, армирање сатних основа, центрифугирање меда и амбалажа за мед што све кошта 4.000-5.000 евра. "Та инвестиција користи се наредних 20 и више година", наводи Тим.

Додаје се да Србија има повољне агроеколошке и метеоролошке услове за гајење пчела, а да је разноврсно медоносно биље, међу којима су багрем, липа, сунцокрет и ливадско биље, пчелама на располагању читавих девет месеци.

По речима професора Миће Младеновића, пчеле сваке године опрашивањем приносе у ратарству, воћарству у повртарству Србије повећају за 148 милиона евра, те је корист од пчеларства многострука.

(Бета, 03.05.2020)