Корона вирус и нова животна правила: Како 'поново' изаћи напоље када мере буду ублажене

Психотерапеуткиња објашњава како се постепено вратити старим навикама уколико су вам се у карантину појачали страхови.

BBC News 04.05.2020 | Урош Димитријевић - ББЦ

Penzioneri — Некима повратак у спољни свет можда неће проћи глатко

И Србија је, попут других европских држава, почела са постепеним ублажавањем мера, а најављено је и укидање ванредног стања ове недеље.

Врата су отворили фризерски и козметички салони, теретане и пијаце на затвореном, док ће ове недеље почети да раде ресторани, кафићи и тржни центри.

Како ће ношење маски и рукавица на многим местима бити обавезно, а мере социјалне дистанце морати да се поштују, мораћемо да се навикавамо на „ново нормално стање&qуот;, за које се сви надају да је привремено.

А како изаћи напоље и вратити се старим навикама после више од седам недеља ограниченог кретања, седења код куће и ретких излазака ван?

Балансирање на клацкалици

„Доћи ће до унутрашњег конфликта. С једне стране ћемо имати потребу да се видимо са пријатељима, одемо на посао и вратимо се уобичајеном ритму живота, док ће са друге стране остати страх од заразе&qуот;, каже за ББЦ на српском психотерапеуткиња Милица Новков.

Током епидемије корона вируса и боравка у кућним условима карантина, поред страха за сопствено, као и здравље блиских људи, код многих се јавио и страх за будућност, објашњава она.

„Тај осећај неизвесности, када за мало ствари не знамо како ће изгледати, колико ће пандемија трајати, да ли ће бити другог таласа, као и немогућност прављења барем неких планова, изазвао је додатан осећај анксиозности код људи&qуот;, објашњава психотерапеуткиња.

žena u depresiji na krevetu — Страх је очекиван, али треба препознати када нас онемогућује да наставимо са свакодневним активностима, истиче психотерапеуткиња

Поред опоравка привреде, попуштање мера требало би да барем мало олакша страхове настале услед неизвесне будућности.

Међутим, када из безбедности свог дома искорачите у средину у којој, према извештајима и бројкама којима сте свакодневно изложени, вирус још увек циркулише, поново се јавља страх од заразе.

„Имаћемо клацкалицу, где се на једној страни налази враћање нормалним активностима, а на другој страх од болести&qуот;, објашњава Новков.

Она истиче да ће сада изазов и задатак бити управо „балансирање на тој клацкалици&qуот;.

„Свакако људи треба да наставе да раде све што је реално корисно - одржавање дистанце, вођење рачуна о свим мерама, прање руку и слично - али и да почнемо да се враћамо активностима које су нам важне и испуњавамо потребе које су нам у претходном периоду недостајале.&qуот;

Шок спољашње средине

Бразилска уметница Марсела Сабија дели илустрације својој заједници на друштвеним мрежама, са порукама о томе како заштитити ментално здравље током пандемије. Пре епидемије, већи део њеног рада био је усредсређен на телесни имиџ.

Она каже да се њена анксиозност повећала од избијања епидемије вируса корона.

„Највише од свега брине ме то што дуго времена нисам могла да се осећам нормално и безбедно&qуот;, каже она.

„Мислим да пандемија може да наведе људе да се осећају неуротично и опседнуто болешћу, што је веома штетно по наше ментално здравље.&qуот;

То је тема која је постала доминантна у њеној заједници.

„Неки од мојих пратилаца испричали су да имају проблема са анксиозношћу и депресијом због вируса и изолације&qуот;, каже она.

„Неки се плаше да неће више моћи да се осећају безбедно ван домова после карантина и да ће доживљавати нападе панике једном кад прописи попусте.&qуот;

Последице изолације

И није нужно да ће последице тога осетити само људи са већ постојећим менталним стањем.

„Након што сте дуго времена провели затворени унутра, може вам постати веома необично да изађете напоље&qуот;, каже Ники Лидбетер, директорка Ангајзети УК, добротворне организације која помаже људима са проблемима са менталним здрављем.

„Вероватно изгубите самопоуздање док радите ствари које неко време нисте радили.&qуот;

Она даје примере пословних састанака лицем у лице или употребу накрцаног јавног превоза - ситуације које су можда стресирале или бринуле људе чак и пре него што су се забринули због опасности од заразе.

„Те ствари су можда чак и некад биле тешке, а повратак њима после поприличне паузе могао би заправо да представља веома велик изазов&qуот;, каже она.

И док су неки људи били безбедни у релативној удобности својих домова, други су се суочавали са тешким и узнемирујућим ситуацијама.

Од медицинских радника на првој линији фронта, до људи коју покушавају да спрече пропадање својих фирми, њима је последњих неколико недеља било изузетно напорно и стресно.

Али један заједнички фактор који сви делимо је количина промена кроз које смо прошли, за један веома кратак временски период.

„Веома је то стресно за људе&qуот;, каже доктор Стивен Тејлор, професор катедре за психијатрију на Универзитету Британске Колумбије у Канади.

„Људи покушавају да изађу на крај са свиме тако што почне да им се свиђа што су у изолацији, тако што стварају за себе безбедну чауру, уточиште, да би им читаво искуство било подношљивије.&qуот;

„Да све буде ироничније, то може да створи проблеме касније, зато што људи могу исувише да заволе изолацију и постану анксиозни због изласка напоље.&qуот;

Empty shelves at a shop in Toronto, in March — Тоалет папир, сапун и дуготрајна храна само су неке од намирница које су грађани панично куповали када је пандемија почела

Доктор Тејлор је аутор Психологије пандемије, књиге објављене свега неколико недеља пре него што се вирус корона појавио у Кини крајем 2019. године.

„Ширење и заустављање заразе у случају пандемије изразито је психолошки феномен&qуот;, каже он.

„Није то само неки грип који се појављује насумично широм света. Понашање људи је то које одређује да ли ће се вирус ширити или неће.&qуот;

„Кад се људи веома уплаше да ће се заразити, они се понашају на начине који могу да иду на њихову или штету друштва, а то смо видели на примеру паничне куповине и пораста ксенофобије.&qуот;

Страх као природна реакција

Новков истиче да је пожељно да се људи постепено враћају старим активностима, као и да особе које последњих месеци доживљавају појачану анксиозност „што је могуће више прилагоде темпо повратка ранијим животним навикама&qуот;.

„Постепеност је важна, али је јако важно и потражити подршку уколико видимо да нас страх сада блокира, да смо се у тој мери уплашили да се не можемо вратити уобичајеним активностима&qуот;, каже Новков.

Она упозорава да уколико људи, након попуштања мера, не крену са постепеним излагањем, превелики страх од контакта са другима може да потраје много дуже.

Међутим, Новков такође истиче да је страх потпуно природна реакција на новонасталу ситуацију и да је нереално очекивати његов изостанак.

„Треба да препознамо када страх прелази у озбиљну дисфункционалност. Вероватно нам неће бити пријатно када буде прорадио градски превоз, али уколико вожња аутобусом буде неопходна за наше функционисање, кључно је да превазиђемо тај страх&qуот;, каже Новков.

Колективна свест

Онима који ће се суочавати са додатним страховима како мере буду све више попуштале свакако би највише одговарало када би се сви око њих придржавали мера у истом маниру.

Међутим, како ће се други понашати зависи од тога какве ће поруке примити од одговорних.

„Атмосфера и расположење у друштву стварају се путем медија и порука које добијамо. Од наших индивидуалних капацитета зависи како ћемо се с тим носити.&qуот;

Она додаје да атмосфера полицијског часа свакако није деловала повољно на људску психу.

„Људима би више одговарало да се мере спроводе путем едукације, објашњавања, ублажавања, тражења неких креативних решења како се не би ишло на тактику казне, већ на самоодговорност. То би било много боље за ментално здравље&qуот;, истиче Новков.

Шта ако се поново нађемо у карантину?

Док државе почињу са ублажавањем мера, Светска здравствена организација упозорава да је препрано за такве кораке.

Говори се и о могућем другом таласу, а директор СЗО Тедрос Аданом Гебрејесус је изјавио да „најгоре тек предстоји&qуот;.

Када би се људи вратили донекле нормалном животу, а затим, у случају другог таласа, били приморани да се поново нађу у условима карантина, да ли ће то доживети као шок или као добро познати терен?

Новков каже да то умногоме зависи од људских очекивања.

„Уколико очекујемо да је ово крај, да неће бити другог таласа и карантина, бићемо веома разочарани ако се понови.&qуот;

Њен главни савет за предстојећи период јесте да треба бити реалан и отворен за све опције.

„Свакако треба да се надамо да неће бити исти карантин, али да истовремено будемо спремни да, ако се понови, опет имамо капацитет да се снађемо, прилагодимо и изгурамо ову ситуацију без обзира какав ће бити наставак&qуот;, каже Новков.

„Треба да будемо оптимистични, али да реално прихватимо све могуће опције које могу да се десе након попуштања мера.&qуот;